Samo u našoj galaksiji Mlečni put postoji više milijardi zvezda. Mnoge od tih zvezda imaju planete koje oko njih kruže, baš kao što Zemlja kruži oko Sunca. Zar onda nije sasvim verovatno da se i na nekim drugim mestima u Mlečnom putu mogla razviti civilizacija nalik našoj? I ako je tako, neke od civilizacija iz naše galaksije morale bi biti značajno – milionima godina – starije od ljudske. Takve civilizacije su, za tako puno vremena, mogle postati toliko napredne da su mogle razviti čak i međuzvezdana putovanja. Kako je onda moguće da još nisu dosegle Zemlju?

Ako vam ovaj niz pitanja zvuči kao nedvosmislena fantastika, sasvim ste u krivu. Naučnici su uglavnom uvereni da postoji život van Zemlje.

Jedan događaj iz 1950. godine obeležio je čitavu oblast nauke koja se bavi ovim pitanjima. Naime, u to vreme, jedan od najuglednijih fizičara svog vremena, Enriko Fermi, boravio je u Los Alamosu, u čuvenoj bazi u kojoj se tokom Drugog svetskog rata sprovodio atomski projekat "Menhetn".

Fermi je ručao u jednom od paviljona sa fizičarima Edvardom Telerom, Herbertom Jorkom i Emilom Konopinskim. Kao i svi tih dana, diskutovali su o novinskim izveštajima o letećim tanjirima, da bi ideju o takvoj pojavi NLO odbacili kao očiglednu besmislicu. Kada je razgovor na ovom ručku krenuo u drugom smeru, Fermi je najednom uzviknuo: "Gde su svi?!" Ovo pitanje će u raznim varijacijama ostati poznato kao Fermijev paradoks.

Astronom Frenk Drejk će 1960. godine predložiti precizniju procenu broja mogućih civilizacija u galaksiji, što će postati poznato kao Drejkova formula. Iz nje se može izračunati broj razvijenih civilizacija u našoj galaksiji na osnovu parametara kao što su procene broja zvezda, broja planeta i raznih verovatnoća o životu i pojavi tehničke inteligencije. U zavisnosti od vrednosti tih parametara, dobijaju se procene od nijedne, preko deset koliko je dobio sam Drejk, do nekoliko hiljada mogućih civilizacija. I nijedna od njih do sada nije "zvanično" posetila Zemlju. Zašto?

Postoji veliki broj mogućih odgovora na ovo pitanje i kreću se od toga da su vanzemaljci već među nama i da nas samo proučavaju, pazeći da ne utiču na razvoj ljudske civilizacije, do najuverljivije teze da ih ima mnogo u galaksiji ali da nisu dovoljno tehnološki napredovali da bi stupili u kontakt. Ili možda jesu dovoljno napredovali, ali su ljudi u njihovim očima samo "poluinteligentni mravi"? Možda najstrašnija teza kaže da smo sasvim sami u čitavom univerzumu.

U saradnji sa naukakrozprice.rs