Jedina stranica koja nedostaje iz dragocenog Miroslavljevog jevanđelja biće vraćena u Srbiju 20. oktobra, na Dan oslobođenja Beograda. Ovaj gest, koji će biti upriličen na dan kada su crvenoarmejci i partizani umarširali u srpsku prestonicu, još jedan je simbol neraskidivih veza ruskog i srpskog naroda.

Najstariji sačuvani čirilični rukopis na staroslovenskom, i jedan od najvrednijih primera rukopisne građe, nalazi se u Narodnom muzeju, a istrgnuti list bio je u biblioteci u Sankt Peterburgu. O vraćanju 166. stranice među korice dogovorili su se predsednici Aleksandar Vučić i Vladimir Putin tokom poslednje posete ruskog predsednika Srbiji. Reč je o stranici koju je ruski monah Porfirije Uspenski isekao i poneo sa sobom sa Hilandara, jer je bio fasciniran izgledom tog rukopisa.

"Radujemo se što će, nakon 173 godine, 166. stranica biti vraćena. S nestrpljenjem iščekujemo da kompletan dragoceni rukopis bude pod okriljem Narodnog muzeja. Još uvek nismo obavešteni kada će to tačno biti, ali smo spremni i čekamo," rekla je "Novostima" Lidija Ham iz Narodnog muzeja.

Izgubljeni list, na kojem je napisano čitanje za praznik Svetog Jovana Krstitelja, samo je jedanput bio u Srbiji. Tokom proleća 2015, bio je izložen u Muzeju Vuka i Dositeja. Još dok je Tomislav Nikolić bio predsednik, razgovarano je o povratku lista u Srbiju, a zauzvrat je bilo planirano da naša zemlja vrati Rusiji ikoni Bogorodice Vladimirske iz 17. veka, koja se nalazi u Narodnom muzeju. U Srbiju, međutim, tada nije stigao original lista već njegova verna kopija, pa ni ikona nije "otišla" u Rusiju.

Srbija će Rusiji, u znak zahvalnosti za vraćanje stranice, pokloniti sedam slika čuvenog Nikolaja Reriha, koji u Rusiji ima kultni status. Slike su dobijene na legalni način, ali do sada nisu izlagane u javnosti. Sledeće godine u Moskvi bi trebalo da bude otvoren muzej ovog umetnika.

Istrgnuta stranica ima zanimljivu istoriju - Porfirije Uspenski je 1846. uzeo list posvećen Jovanu Krstitelju i odnosi ga sa sobom. U javnosti se pojavljuje pod imenom "petrogradski list", a da je reč o delu Miroslavljevog jevanđelja, otkrio je Stojan Novaković, tadašnji upravnik Narodne biblioteke, tokom posete Kijevu 1874. godine. Novaković je, inače, čitavom rukopisu dao ime koje danas nosi.

Miroslavljevo jevanđelje datira iz 12. veka, preživelo je ratove i razaranja, bilo skrivano i prenošeno. Od 1945. se nalazi u Narodnom muzeju.