Poslednja velika srpska umetnica iz generacije koja je između dva svetska rata uvela srpsku umetnost u tokove pariske intimističke škole, preminula je u 95. godini života.
Slikarka Ljubica Cuca Sokić, poslednja velika srpska umetnica iz generacije koja je između dva svetska rata uvela srpsku umetnost u tokove pariske intimističke škole, preminula je u 95. godini života, potvrdio je Tanjugu predsednik Udruženja likovnih umetnhika Srbije Saša Pančić.
Rođena u Bitolju, kada je već počeo Prvi svetski rat ( 9. decembar 1914.) Cuca Sokić je pohađala gimnaziju u Beogradu gde joj je sjajna umertnica Zora Petrović predavala slikanje.
Opredelivši se za slikarstvo učila je kod Bete Vukanović, Ljube Ivanovića i Ivana Radovića. U Pariz odlazi 1936. godine i naredne tri godine živi, usavršava se i izlaže u svetskoj umetničkoj prestonici. U Beograd se vratila 1939. godine i priredila prvu samostalnu izložbu u Umetničkom paviljonu.
Postavljena je za profesora na Akademiji likovnih umetnosti 1948. godine i ostala do 1972, a 1965. je izabrana za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Redovni član SANU postala je 1979. godine.
Potpuno posvećena umetnosti do kraja života, Sokićeva je povremeno radila ilustracije za dečije knjige i skice za filmove a u kasnijim godinama je radila kolaže i eksperimentisala je sa novim materijalima.
Ostaće zapamćena kao jedan od najpoetičnijih srpskih intimista sa rafiniranim osećajem za boju i jedinstvenom lakoćom crteža i osećajem za formu. Monografiju o Cuci Sokić napisali su prof. dr Irina Subotić i Aleksa Čelebonović.
Vreme i mesto sahrane Ljubice Cuce Sokić biće naknadno objavljeni.
(Tanjug)
Rođena u Bitolju, kada je već počeo Prvi svetski rat ( 9. decembar 1914.) Cuca Sokić je pohađala gimnaziju u Beogradu gde joj je sjajna umertnica Zora Petrović predavala slikanje.
Opredelivši se za slikarstvo učila je kod Bete Vukanović, Ljube Ivanovića i Ivana Radovića. U Pariz odlazi 1936. godine i naredne tri godine živi, usavršava se i izlaže u svetskoj umetničkoj prestonici. U Beograd se vratila 1939. godine i priredila prvu samostalnu izložbu u Umetničkom paviljonu.
Postavljena je za profesora na Akademiji likovnih umetnosti 1948. godine i ostala do 1972, a 1965. je izabrana za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Redovni član SANU postala je 1979. godine.
Potpuno posvećena umetnosti do kraja života, Sokićeva je povremeno radila ilustracije za dečije knjige i skice za filmove a u kasnijim godinama je radila kolaže i eksperimentisala je sa novim materijalima.
Ostaće zapamćena kao jedan od najpoetičnijih srpskih intimista sa rafiniranim osećajem za boju i jedinstvenom lakoćom crteža i osećajem za formu. Monografiju o Cuci Sokić napisali su prof. dr Irina Subotić i Aleksa Čelebonović.
Vreme i mesto sahrane Ljubice Cuce Sokić biće naknadno objavljeni.
(Tanjug)
