Izraelski književnik, jedan od najcenjenijih savremenih pisaca u svetu, David Grosman, došao je u Beograd na promociju svog dela "Njeno telo zna", u prevodu Davida Albaharija.

Izraelski pisac i esejista David Grosman izjavio je da "ratovi i nesreće iskrivljuju čovekovu dušu, pa on tad ne oseća zaista velike stvari" kao što je intimna strana života.

Grosman je razgovarao s novinarima u srpskom PEN centru, u sklopu jednodnevnog predstavljanja svoje nove knjige "Njeno telo zna" koju je u srpskom prevodu objavila izdavačka kuća "Arhipelag" iz Beograda. Tu knjigu je, kao i "Vidi pod: Ljubav", najznačanije Grosmanovo delo, preveo David Albahari.

"Kad čovek prođe kroz rat, kao što se desilo u Izraelu, kao što se desilo u Srbiji, možda nema dovoljno energije da promišlja intimnu stranu života", rekao je Grosman, koji se u knjizi "Njeno telo zna" pozabavio uticajem emocija na ljudski život nakon što je godinama pisao o bliskoistočnim temama i življenju sa posledicama holokausta.

Kako je objasnio David Albahari, "Njeno telo zna" se u dve novele iz kojih je sastavljena bavi promenama u duhovnim stanjima junaka. Dok prva govori o ljubavi i ljubomori, druga, po kojoj je cela knjiga nazvana, bavi se nerazumevanjem između majke i kćeri.

"Ljubomora je veoma neugodno osećanje. Ali, ma koliko ono bilo gadno i loše, ipak ljudi postanu zavisni od ljubomore i nastavljaju da žive sa njom. Mene je zanimao mehanizam ljubomore sa obe strane - kako one koja je izvor tako one koja je ljubomorom pogođena", rekao je Grosman.

Prema njegovim rečima, "istraživanje ljubomore je odličan način da se prouči odnos dvoje ljudi", jer "ona govori o ljubavi, seksu, mašti, o stvaralaštvu", a "u ljubomori čak i sasvim racionalni ljudi postaju ođednom emotivni, počinju da pišu, da budu stvaralački raspoloženi".

"Teško nam je da odustanemo od nje, jer nam se čini da bi to značilo - odustajanje od plamena u nama", ocenio je Grosman.

Tu se, kako je Grosman rekao, "javlja bolan element samouništenja – u ljudima, između dve osobe, između naroda, između nacija".

"Nacije osuđuju sebe na propast, vraćajući se na teška mesta koja ih muče. Čini se da potvrđuju svoj identitet samo ako se nalaze na tim mestima koja su za njih nepodnošljiva. Izraelci, Palestinci, Bliski istok imaju teška iskustva u tome. Ali, imate ih i vi, ovde na Balkanu", rekao je Grosman.

U Izraelu, prema njegovim rečima, nema mnogo prevedene srpske proze - mogu se, na primer, naći Tišma, Danilo Kiš i kratke priče Filipa Davida. "Ali, čitajući ih", dodao je Grosman, "uočio sam sličnosti između naših naroda, jer je i Balkan mešavina kultura i naroda".

"Otrov istorije javlja se i ovde i u mome kraju. Pitanje je kako naći rešenje posle svega, kako se izboriti sa otrovom koji paralizuje i nas i vas da nađemo ljudsko rešenje, kako naći rešenje koje neće biti obeleženo tom istorijom".

Svog srpskog prevodioca, Davida Albaharija, sreo je u Pragu, gde je jednom prilikom boravio sa ženom i decom. "Odmah mi se svideo", rekao je Grosman. "Dugo smo pričali, a kad sam se vratio kući, kupio sam sve njegove knjige na hebrejskom jeziku. Onda sam čuo da je on preveo moje knjige".

Takođe je ocenio da je "Albaharijev prevod izraz prijateljstva - kolege prema kolegi, pisca prema piscu" i dodao da je pročitao njegove knjige. "Vrlo su mi srodne. Postoji bliska veza između nas kao pisaca."

Albahari je rekao da je obe Grosmanove knjige morao da prevodi sa engleskog, jer prevodilaca sa hebrejskog "ima vrlo malo".

Promocija dela Davida Grosmana, nastavlja se u sredu u Novom Sadu.

(MONDO/foto:Tanjug)