Predstavnici kulture ukazuju na neophodnost donošenja strateških mera za spas kulture u Srbiji. "Sada imamo MEDICINSKU CENZURU", saglasili se.
Predstavnici kulturne scene u Srbij pozvali su premijerku Anu Brnabić na dijalog o neophodnim promenama kulturne politike posle korona krize, uz hitno obezbeđivanje interventne finansijske podrške za obnovu i razvoj kreativnog sektora, kontinuiranu podršku za slobodne umetnike, restrukturiranje šeme stalnog zaposlenja i osnivanje Fonda za kulturu.
Učesnici tribine "Kultura posle virusa", održane 27. maja u Dorćol placu u organizaciji udruženja “Kreativna Srbija”, istakli su u otvorenom pismu premijerki da je neophodno definisati i sprovesti mere kojima bi bili sanirani problemi sa kojima se kultura u Srbiji suočava posle pandemije.
Ukazujući na izuzetno težak položaj svih segmenata kulture i onih koji od kulture žive, šefica Unesko katedre za kulturnu politiku i menadžment na Univerzitetu umetnosti, prof. Milena Dragićević-Šešić ukazala je da Srbija nema strategiju, usaglašene ciljeve i zadatke kulturne politike, na osnovu kojih bi i lokalne vlasti mogle da adekvatno reaguju, kao što je to slučaj u mnogim drugim zemljama.
"Čak se ni među merama koje je Vlada Srbije donela za privredni sektor, uključujući frizere, teretane, kockarnice.. nije se spoznalo i preduzetništvo u kulturi, dodala je ona, navodeći da se u izveštajima o merama kulturne politike u mnogim drugim zemljama može ustanoviti da su bili posebni sastanci ministara finansija i kulture", primetila je ona, prenosi Seecult.org.
Odgovor na pitanje šta treba uraditi stoga bi, kako je konstatovala, bio da ne treba izmišljati toplu vodu, već je dovoljno da državni službenici pogledaju šta su uradile njihove kolege u Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji, ili pokrajinski zvaničnici - kako je reagovala Katalonija na primer.
"Naravno, gradovi u Nemačkoj su daleko ekonomski snažniji od naših, ali nije uvek reč samo o finansijama, već i o pažnji. Da li su, recimo, mogli da budu organizovani vebinari sa umetničkim udruženjima, kao što se radilo ne samo u Evropi, nego i Africi - sama sam učestvovala na velikom broju takvih diskusija…", rekla je Milena Dragičević-Šešić.
Da nevesela situacija nije samo u Srbiji, već i u SAD, čija je kulturna politika doduše zasnovana na potpuno drugačijim, prevashodno tržišnim osnovama, predočila je producentkinja Milena Garfild putem video snimka iz Vašingtona, navodeći da su ustanove kulture zatvorene, a neizvesno je da li će neke proraditi pre sredine 2021.
Budući da u pozorištima ne postoje ansambli, svi glumci su izgubili angažmane, neki orkestri su zadržali muzičare, ali su im smanjili plate, u mnogim institucijama su masovna otpuštanja, čak i nekim od najvećih - poput Kenedi centra, koji je jedini podržan od države. Rešenje se traži u ambijentalnim prostorima za predstave, nedavno je održana izuzetno gledana predstava napravljena specifično za Zoom platformu…
Iako će, kako je ocenila, najveći i najbolji preživeti, mnogi srednji akteri scene neće to uspeti. U Srbiji i Evropi, s druge strane, kako je ocenio direktor Međunarodnog džez festivala Nišvil Ivan Blagojević, upravo veliki festivali imaju trenutno manje šanse, a manji - kako je opisao niški, mogu lakše da se prilagode novonastaloj situaciji i žilaviji su.
Nišvil će tako biti održan u punom formatu, počev od Džez teatar festivala već od 7. avgusta, preko filmskog, književnog i likovnog programa, sve do glavnog, koji će biti od 13. do 16. avgusta. Nišvil je zahvalan i publici, koja se "ne opija i ne drogira, disciplinovana je", a organizatori su u stanju i da obezbede dovoljan broj stolica i prostor za neophodnu socijalnu distancu, objavio je Seecult.org.
"Imamo 4.000 stolica, ogromnu livadu, postavićemo tribine i rasporedićemo sve. Ako treba, zatvorićemo Tvrđavu i merićemo temperaturu na ulazu", rekao je Blagojević, koji očekuje manje gostiju iz inostranstva, ali i zamenu pojedinih izvođača novim imenima, doduše sada možda za veće honorare od onih koji su ranije dogovoreni.
Prema njegovim rečima, podrška gradskih vlasti Niša, koja je oko 40 odsto budžeta, oduvek je bila glavna opcija, ali i festival bar trostruko vraća taj novac u lokalnu privredu. Iako su i pojedini sponzori otkazali podršku, veruje da će Nišvil uspešno zaokružiti budžet, čijih 15% čini prihod od prodaje karata.
Takođe, očekuje rezultate nekoliko prijava na godišnji konkurs Ministarstva kulture, a iako nije zadovoljan tom podrškom, napominje da nije bar ukinuta kao u vreme ministra Ivana Tasovca, koji je Nišvil nazvao "komercijalnim đubretom".
I umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica najavio je novo izdanje tog festivala u planiranom obimu i u uobičajenom septembarskom terminu, a kao ključni izazov teatarskog života na globalnom nivou naveo je pitanje da li će pozorište uopšte biti moguće u uslovima fizičkog distanciranja i koliko može izdržati diktat tih mera, koje je opisao kao "medicinsku cenzuru".
Prema njegovom mišljenju, izvođačke umetnosti su možda najviše na udaru zbog pandemije korona virusa, a festivali u toj oblasti dodatno su u teškom položaju. U tom smislu ga je posebno pogodila fotografija Berliner ansambla sa iščupanim sedištima, koju je doživeo kao "samoubistvo pozorišta".
Kolege iz tog nemačkog teatra ubrzo su ga utešile rečima da je to privremeno i da je samo pitanje vremena kada će proći. Navodeći da se probe u pojedinim nemačkim pozorištima odvijaju tako što su glumci odvojeni svojevrsnim žičanim krinolinama, Medenica je rekao da bi pristajanje da tako pozorište izgleda zauvek bilo pristajanje na "medicinsku cenzuru".
"Jesu li jedine struke epidemiologija i virusologija? A šta je sa psihologijom, gerontologijom i drugim strukama? Ako mi epidemiolog određuje mizanscen - to je cenzura", rekao je Medenica, uticajni pozorišni kritičar i profesor FDU, koji je istakao da je neophodan sveobuhvatni pristup tom problemu i da je neprihvatljivo da pojedini delovi medicine određuju oblik umetničke prakse.
Bitef stoga razmišlja o većem broju predstava u alternativnim prostorima, pa će ponovo biti mahom održan u Luci Beograd, koja se prošle godine pokazala kao odličan izbor i pogodna je za postavljanje privremenih tribina. Strane trupe nisu otkazale učešće, iako su pregovori sa učesnicima bili složeni, jer ni Bitef, a ni oni nisu znali sa kojih pozicija mogu da pregovaraju, rekao je Medenica, ističući da je program potvrđen zahvaljujući kontinuiranom kompetentnom radu malobrojnog festivalskog tima, koji je sve vreme pratio šta se događaja sa drugim svetskim festivalima, ko šta otkazuje…
U znak solidarnosti sa domaćim umetnicima koji su zbog pandemije ostali bez mogućnosti rada, a samim tim i prihoda, Bitef će žrtvovati jednu predstavu iz glavnog programa, a sredstva predviđena za nju iskoristiće za konkurs za nezavisnu scenu - za komad koji bi prikazan u pratećem festivalskom programu.
ONLAJN PREDSTAVE NISU POZORIŠTE!
Povodom onlajn snimaka predstava, koje su postale trend tokom korona krize, Medenica je rekao da se to ne može nazvati pozorištem.
"Kakvo onlajn pozorište? To su manje ili više loši snimci predstava. To nije digitalno pozorište, koje postoji kao posebna vrsta produkcije u koju je digitalna tehnologija uključena, ali to nije trećerazredni snimak napravljen jednom kamerom i okačen na YouTube”, rekao je on, dodajući da i predstave na Zoomu imaju kratak vek, jer uskoro "više neće biti štos".
Povodom najave otvaranja stadiona Tašmajdan za pozorišne predstave, reditelj Nebojša Bradić rekao je da će izvođenje na toj sceni definisati standarde, ukazujući na neminovne probleme koji će mere povodom korone doneti za pojedine žanrove i teme.
"Ako imate mjuzikl, u kojem ima mnogo pljuvačke, ili Romea i Juliju - kako ih izvesti bez kontakta?" rekao je Bradić.
Dramaturg Milena Bogavac, direktorka Narodnog pozorišta u Šapcu, smatra da bi trebalo da postoji jasna preporuka državnih organa u vezi daljim radom pozorišta.
"Ne treba da odlučujemo sami i preuzimamo odgovornost za eventualne posledice", rekla je ona, dodajući da su potrebne zvanične mere koje se tiču i zaposlenih, i publike.
Slično prethodnim učesnicima tribine, i ona je rekla da umetnici svakako treba da se skoncentrišu na nove kreativne načine kojima bi pobedili "medicinsku cenzuru", ali to "nikako ne bi trebalo da bude stalna praksa".
Ona se saglasila sa ostalima da nije rešenje u onlajn snimcima predstava, primećujući ujedno i da je ta praksa pokazala koliko su zapravo "očajni snimci i koliko se na tome nije radilo".
Akcije solidarnosti, prema njenom mišljenju, ne mogu da budu jedino rešenje.
"Ne mogu se profesionalci u pozorištu pretvoriti u prosjake - treba im dati mogućnost da zarade", rekla je ona, navodeći da šabačko pozorište ima podršku lokalnih vlasti, ali je potrebno da Ministarstvo kulture da "preporuke u smislu kreiranja programa i formata za honorarne saradnike".
Na posebno tešku situaciju kulture van Beograda, i to ne samo zbog korone, ukazala je direktorka Kulturnog centra “Vuk Karadžić” u Loznici Dajana Đedović: "Naše institucije kulture na lokalu su mrtve… A bez kulture u malim sredinama nema kulture uopšte, života, duhovnog napretka… Jako je važno šta zapravo znači strategija decentralizacije, koja je započela 2005/06. godine, ali se stalo i sada smo u sivoj zoni apsolutnog centralizma", rekla je ona, dodajući da je zapravo reč o sistemu koji traje već 30 godina, u kojem rade mnogi koji ne znaju ni šta znači reč “projekat” ili saradnja sa nezavisnom scenom, tehnologija…
POSLENIKE KULTURE DOŠAO JE DA ČUJE I PREDSEDNIK SANU VLADIMIR KOSTIĆ
Probleme aktera domaće kinematografije predočio je reditelj Janko Baljak, profesor na FDU, koji je ocenio da je to takođe jedan od najugroženijih sektora. Povodom smanjenja budžeta za kulturu za 20% rebalansom budžeta povodom korona krize, Baljak je rekao da nije iznenađen tim "oduzimanjem minimuma sredstava od sirotinje" i da se nije moglo ni očekivati ništa drugo.
Posebno pogođen korona krizom je i izdavački sektor, a prema rečima Gojka Božovića iz Arhipelaga, pandemija je zapravo samo ogolila i produbila postojeće probleme. "Pandemija je razorila i ponudu i potražnju u oblasti ekonomije, ali i dala alibi za svakakve odluke i politiku čvrste ruke. Zaoštrila se marginalizacija kulture i postavilo pitanje napuštanja slobode radi zdravstvene bezbednosti”, rekao je Božović. Izdavaštvo je u krizi ostalo bez tržišta, budući da su zatvorene knjižare, pa ni nove knjige nisu objavljivane, izgubljen je kontakt sa čitaocima…
"Gubitak kulturnog tržišta i dalje osećamo. Sporo će se obnoviti, uključujući i izdavaštvo”, ocenio je Božović, pominjući i značaj odrzavanja javnih književnih događaja, razgovora i festivala, jer "vrhunska kultura bez njih ne može da opstane". "Ljudi mogu u samoći da čitaju, ali da bi odabrali dobar naslov i autora, moraju da imaju vrstu dijaloga", rekao je Božović.
Božović je posebno ukazao na problem "pandemije piraterije" tokom korona krize.
"Ideja da kultura treba da bude dostupna besplatno dovela je do toga da su se knjige, koje su zaštićene autorskim pravima, našle u desetinama hiljada kopija u najrazličitijim formama - od društvenih mreža, preko influensera i Jutjub zvezda, do institucija, portala… Ako autori i umetnici nisu u mogućnosti da zaštite svoja prava, iluzorno je razmišljati o opstanku njihovih profesija", upozorio je Božović.
