Liturgijom u crkvi Svete Trojice i polaganjem cveća na njegov grob u Nekropoli majstora umetnosti u Sankt Peterburgu u četvrtak je počelo obeležavanje 125 godina od smrti velikana ruske književnosti Fjodora Mihailoviča Dostojevskog, koji je preminuo 9. februara 1881.
Liturgijom u crkvi Svete Trojice i polaganjem cveća na njegov grob u Nekropoli majstora umetnosti u Sankt Peterburgu u četvrtak je počelo obeležavanje 125 godina od smrti velikana ruske književnosti Fjodora Mihailoviča Dostojevskog, koji je preminuo 9. februara 1881.Godišnjica smrti Dostojevskog u Rusiji će biti obeležena nizom svečanosti u čast velikog pisca, a u četvrtak će u Memorijalnom muzeju Dostojevskog, gde se čuvaju mnoge stvari koje su mu pripadale i rekonstruisan kabinet u kojem je umro, biti izvedena monodrama "Smešni" Leonida Mozgova, po priči "San smešnog čoveka".
Dostojevski je rodjen u Moskvi 11. novembra 1821. godine, a u Sankt-Peterburgu je završio vojnu školu, živeo i napisao svoja najznačajnija dela - "Zločin i kazna", "Braća Karamazovi", "Bedni ljudi","Dvojnik", "Poniženi i uvredjeni" i "Idiot", koji su samo deo njegovog velikog opusa.
Uhapšen je 1849. kao učesnik utopijsko-socijalističkog kružoka Mihaila Vasiljeviča Petraševskog
Butaševiča i osudjen na smrt. Smešten je u Petropavlovsku tvrdjavu, gde je proveo osam meseci, gde je na sam dan streljanja, u poslednjem trenutku, saznao je da je pomilovan. Usledilo je četvorogodišnje tamnovanje u Sibiru i u Omsku.
Iskustva stečena tokom zatočeništva umnogome su obeležila njegovu ličnost i stvaralaštvo. Posle povratka sa robije, Dostojevski objavljuje knjigu „Zapisi iz mrtvog doma“, u kojoj slika tamnicu i, posmatrajući robijaše, daje široku sliku zločinaca.
Zatim slede roman „Poniženi i uvredjeni“ (1861) i pripovetka „Zapisi iz podzemlja“ (1864), u kojoj Dostojevski polemiše sa evropskim i ruskim racionalizmom. Teze iz pripovetke se razgradjuju u romanima „Zločin i kazna“ (1866) i „Idiot“ (1868).
U sledećih nekoliko godina Dostojevski objavljuje romane „Zli dusi“, „Mladić“ i „Braća Karamazovi“, u kojima se pojavljuju sve teme o kojima je pisao: problem malog čoveka, poniženi i uvredjeni, patnja dece, slučajna porodica, zločin i kazna, lepota i strast, odnos Rusije i Evrope, ateizma i vere, strast življenja, otkrivanje čovekovog psihičkog sveta.
Dostojevski je umro u Sankt-Peterburgu 9. februara ili 28. januara po starom kalendaru, a njegovoj sahrani prisustvovalo je 60.000 ljudi.
Dostojevski je, prema oceni mnogih kritičara, bio najveći književnik svih vremena, koji je duboko, kao niko ni pre, ali ni posle njega, ponirao u ljudsku psihu i rasvetljavao tajnu ljudske prirode.
Osnovne odlike njegovih dela - poniranje u podsvest, traganje za korenima ljudske tragike, fenomen religije i veza čoveka i Boga - glavna su preokupacija modernog romana. Uticao je na svetsku literaturu više nego ijedan pisac.
Ostala dela: "Kockar", "Dvojnik", "Bele noći", "Njetočka Nezvanova", "Selo Stepančikovo i njegovi žitelji", "Ujkin san", publicistika "Piščev dnevnik", "Politički zapisi".
Dostojevski pripada epohi klasičnog realizma u ruskoj književnosti i svojim delom obeležava epohu, iza sebe ostavljajući veliko književno nasledje. On nastavlja da piše na temu malog čoveka koga u rusku književnost uvodi Nikolaj Gogolj pripovetkom „Šinjel“.
Već u svojim prvim delima „Bedni ljudi“ (1846) i „Dvojnik“ (1846), Dostojevski proširuje temu malog čoveka i još više je obogaćuje. Za njega i ljudi sa dna života nose složenost. ljudskosti. Oni su sposobni da razmišljaju o sebi i svetu, oni su sposobni da pate i vole.
Uticaj koji je Dostojevski izvršio na rusku i svetsku književnost je zaista ogroman, a slavni filozof Fridrih Niče o njemu je izjavio: „To je jedini mislilac od koga sam nesto naučio!''
(MONDO)
