Šta je to što tu prestižnu titulu čini tako primamljivom i zašto se gradovi širom Evrope već decenijama utrkuju i nadmeću kako bi je osvojili?

Još davne 1985. godine ustanovljena je titula za Evropsku prestonicu kulture (EPK) sa ciljem povezivanja ljudi u Evropi i povećanja svesti o zajedničkoj istoriji i vrednostima. Sama ideja je naišla na pozitivnu reakciju evropskih država i brzo je zaživela. Titula je prepoznata kao nešto što će jačati osećaj evropejstva, spojiti ljude iz različitih zemalja, omogućiti upoznavanje drugih kultura i promovisati uzajamno razumevanje.

Do sada prestonicama kulture proglašeno je preko 60 gradova, a naš Novi Sad prvi je grad u Srbiji i jedan od prvih gradova van EU koji je dobio laskavu titulu EPK. Ceo proces podnošenja prijave, osmišljavanja programa, koncepata, strategija razvoja kulture zapravo je jedan ozbiljan i zahtevan projekat, koji doprinosi kako samom gradu, tako i čitavoj državi. Mnoge prestonice iskoristile su priliku da u toku samog projekta i nakon njega razviju kulturnu infrastrukturu, omoguće širi pristup kulturi, unaprede imidž grada, razviju turističku privredu i ojačaju kulturne i kreativne industrije.

A kako je uopšte došlo do toga, da mali grad na Balkanu, u državi koja nije članica Evropske unije dobije ovu prestižnu titulu i upiše se u kulturnu mapu Evrope?

Novi Sad je decenijama unazad gradio svoj imidž ističući svoju prepoznatljivost i različitost na osnovu multikulturalnog karaktera i velikog broja kulturnih i obrazovnih institucija koje poseduje. Njegov geografski položaj, na srednjem toku Dunava, na ključnim evropskim vodenim i kopnenim koridorima takođe mu je išao na ruku.

Grad u kome živi 26 nacionalnih manjina, centar srpske kulture i stvaralaštva, sa Maticom srpskom kao najstarijom srpskom kulturnom i naučnom institucijom, Novi Sad je danas moderan, univerzitetski, kulturni, turistički, naučni, politički i administrativni centar AP Vojvodine. Grad muzeja, galerija, pozorišta, tradicijom bogat festivalski grad međunarodnog značaja.
Grad sa bogatom istorijom, koji su mnogi umetnici, pisci i znameniti Srbi birali za mesto stanovanja i stvaranja.

Kada se sve to uzme u obzir izgledi za dobijanje titule svakako su bili veliki.
Sam projekat Novi Sad 2021 (prvobitna godina titule trebala je da bude 2021. ali je usled pandemije pomerena za 2022.) osmišljen je kao platforma za razvoj kulturnih i kreativnih potencijala Grada koji će i narednih godina služiti Novom Sadu i imati za cilj osnaživanje kulturne, kao i poboljšanje internacionalnog ugleda i turističke ponude.

Na taj način Grad Novi Sad je radom na kandidaturi za EPK razvio svoj lokalni koncept i strategiju održivog razvoja kulturnog sektora. Akcenat strategije bio je na osnaživanju institucija kulture, obnovi kulturnog nasleđa, jačanju kulturne participacije, razvoju kulturnih i kreativnih industrija i decentralizaciji kulture.

Iako Novi Sad još nije zvanično nosilac titule, svedoci smo da su osnovne ideje projekta već sprovedene u delo. Najbolji pokazatelj toga Mreža je Kulturnih stanica. Kulturne stanice, kojih do sada ima 8 na teritoriji Novog Sada, novi su prostor koji predstavlja jedinstven model kulture u ovom delu Evrope. Kulturne stanice prezentuju istovremeno obnovu kulturnog nasleđa, decentralizaciju kulture kao i razvoj kulturnih i kreativnih industija.
Broj manifestacija, izložbi, koncerata i raznovrsnih programa održanih u prostorijama Kulturnih stanica od 2018. godine, kada je otvorena prva, veći je od 3.000.

S obzirom da Fondacija Novi Sad EPK 2022 ne prestaje da iznenađuje sa projektima i dešavanjima, građani sa velikim nestrpljenjem isčekuju godinu titule. Šta možemo očekivati u 2022 saznaćemo već u julu mesecu, kada će Fondacija izaći u javnost sa detaljnim programom.

novi sad prestonica kulture 2022
Ministarstvo kulture i informisanja