U Muzeju Van Gog u Amsterdamu otvara se izložba dela dvojice baroknih majstora Rembranta van Rijna i Mikelandjela Merizija da Karavadja. Postavku čini 35 slika, a u centru pažnje je Rembrantova kolekcija iz Rejksmuseuma u Amsterdamu, koji se trenutno renovira. Eksponate su pozajmili i veliki muzeji iz Berlina, Melburna, Londona i Sankt Peterburga.
U Muzeju Van Gog u Amsterdamu otvara se izložba dela dvojice baroknih majstora Rembranta van Rijna i Mikelandjela Merizija da Karavadja. Postavku čini 35 slika, a u centru pažnje je Rembrantova kolekcija iz Rejksmuseuma u Amsterdamu, koji se trenutno renovira. Eksponate su pozajmili i veliki muzeji iz Berlina, Melburna, Londona i Sankt Peterburga.Iako dvojica slikara nisu bili savremenici - Rembrant je rodjen 1606, kada je Karavadjo bio na vrhuncu karijere - postoje sličnosti u njihovim životima i umetnosti.
Igra svetlosti i tame na Karavadjovim slikama inspirisala je holandske slikare koje je Rembrant oponašao u mladosti. Obojica su u svoje vreme kritikovana zbog realizma. "Obojica koriste pozorišne varke i stavljaju akcenat na realizam, ali je rezultat potpuno različit", rekao je direktor Muzeja Van Gog Džon Lejton u intervjuu agenciji AP pred otvaranje izložbe.
Karavadjova preterana upotreba tehnike kjaroskuro (igra svetlosti i tame) i snažan realizam šokirali su mnoge savremenike, dok je Rembrant bio poznat po suptilnoj kompleksnosti i sposobnosti da prikaže suštinu onoga što slika, istovremeno ostajući veran životu.
Rembrantove i Karavadjove slike u Amsterdamu su izložene u paru, jedne pokraj drugih. Tako se Karavadjova "Judita odseca glavu Holofernu" iz rimskog Muzeja antičke umetnosti nalazi pokraj Rembrantove "Oslepljivanje Samsona" iz Stadelšes kunstinstituta u Frankfurtu. Na obe slike detaljno su prikazane biblijske scene. Dok je Karavadjov prikaz odsecanja glave mračan i skoro fotografski, Rembrantova je okupan blagom svetlošću, sa surovim činom u centru slike.
Zajedno su izložene i slike "Ganimedovo silovanje" (Rembrant) i "Ljubav sve pobedjuje" (Karavadjo), kao i dva različita prikaza Avramovog žrtvovanja Isaka.
Izložba, koja se organizuje u okviru obeležavanja 400 godina od Rembrantovog rodjenja, traje do 18. juna.
Paralelno sa tom izložbom, Muzej Van Gog predstavio je postavku koja ilustruje Rembrantov uticaj na Van Goga.
Iako su njihove slike danas izuzetno popularne, život trojice slikara bio je daleko od idealnog. Rembrant je bio priznat u svoje vreme, ali je 1656. ostao bez novca, a nadživeo je i svoju ženu Saskiju i sina Titusa. Umro je 1669. i sahranjen je u neobeleženom grobu.
Uprkos tome što je oduševio umetničke krugove u Italiji svojim umetničkim sposobnostima, Karavadjo je najveći deo života proveo u bekstvu. Slikar je bio prinudjen da pobegne iz Rima jer je 1606. prilikom tuče ubio čoveka. Maltu je napustio dve godine kasnije, a 1609. mu je lice unakaženo u fizičkom sukobu. Godinu dana kasnije, umro je od gripa u nerazjašnjenim okolnostima.
Van Gog je, pored ostalog, poznat po tome što je za života prodao samo jednu sliku. Slikar je proveo izvesno vreme u psihijatrijskim bolnicama, a 1888. je sebi odsekao uvo. Samoubistvo je izvršio 1890. godine.
(Beta)
