Izdavačka kuća "Alnari" objavila je knjigu "Teorija svega" (poreklo i sudbina vasione) danas već legendarnog teoretičara astrofizike Stivena Hokinga koji je najkomplikovanija nuačna saznanja uspeo da "prevede" na jezik razumljiv svakom radoznalom čitaocu.
Izdavačka kuća "Alnari" objavila je knjigu "Teorija svega" (poreklo i sudbina vasione) danas već legendarnog teoretičara astrofizike Stivena Hokinga koji je najkomplikovanija nuačna saznanja uspeo da "prevede" na jezik razumljiv svakom radoznalom čitaocu.Profesor na brianskom univerzitetu u Kembridžu koji je već niz godina potpuno paralisan i komunicira samo preko posebno kontruisanog kompjutera, stekao je svetsku slavu sa " Kratkom istorijom vremena" i "Svemirom u orahovoj ljusci" jer su obe knjige postale internacionlani bestseleri i pokazale da " visoka" nauka može da se približi običnim smrtnicima.
"Teorija svega" je nevelika knjiga (160 strana krupnog sloga) i neće svojim gabaritom preplašiti čitaoca, a obuhvata sedam predavanja u kojima je Hoking dao pregled istorije istraživanja svemirskih fenomena od antike do danas.
U prvom predavanju "Predstave o vasioni" on govori o nekadašnjim idejama od vasioni od Aristotela koji je pre skoro 2500 godina tvrdio da je zemlja okrfugla pa do saznanja do kojih se došlo zahvaljujući Hablu, teleskopu postavljenom u Zemljinu orbitu.
Drugo predavanje sa bavi teorijama Njutna i Ajnštajna i kako su one doprinele stvaranju teorije o " velikom prasku", dok je u trećem tema "crne rupe" i kako su nastale.
Četvrto poglavlje pokazuje kako crne rupe nisu tako crne kao što se veruje to jest da postoji teorija da iz njih ističce energija, a u petom Hoking primenjujući ideje kvantne mehanike tumači veliki prasak kao početak vasione.
U šestom poglavlju naučnik objašnjava zašto je prošlost vasione različita od predstava o njenoj budućnosti i zašto se to ne kosi sa zakonima fizike a na kraju opisuje kako se savremena nauka trudi da dodje do objedinjene teorije koja bi povezala kvantnu mehaniku , gravitaciju i sve druge oblike interakcije koje fizika poznaje.
(Tanjug)
