• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Koje slike dominantno čine privatne kolekcije umetnosti u Srbiji?

Strikno definisati bilo koji segment umetnosti, znači površno je svesti na prostu matematičku operaciju.

Mrdjan Bajic-Fontana-Galerija Rima Izvor: Kolekcija

Odgovoriti na pitanje koji period, koje slikare, koji pravac umetnosti je kod kolekcionara posebno predmet želja zahteva sagledavanje šireg konteksta i tumačenje teme kroz više aspekata, pre svih tipove kolekcionara. Takođe, treba definisati da li se pitanje odnosi na autore, period, tehniku, motive, itd. koji su najviše zastupljeni u privatnim kolekcijama.

Sa naglaskom na sintagmu privatna kolekcija, otvara se prostor za opravdanu subjektivnost prilikom odabira akvizicija/e. Kolekcionar traga za onim što za njega ima vrednost, koja ne mora nužno biti valorizovana brojkama na tržištu. Svaki pojedinac gradi svoj sistem vrednosti prema kojem se upravlja i pomoću kojeg definiše kriterijume prilikom procene vrednosti i značaja dela za svoju zbirku.

Što se tiče odabira dela prema periodizaciji, primetno je da su dela međuratne nacionalne umetnosti velika strast domaćih kolekcionara, ali da postoji tendencija okretanja ka mlađim autorima koji postepeno dobijaju na vrednosti i prepoznatljivosti, što potvrđuje i Vesna Latinović, iz galerije BelArt govoreći o potražnji dela među kolekcionarima U prethodnim decenijama najčešće nacionalna umetnost između dva rata, u novije vreme se budi interes za savremenu umetnost i mlade autore.

Promene su primetne i kada je reč o ukusu kolekcionara koji se bazira na jednoj od osnovnih podela u umetnosti - figuracija i(li) apstrakcija. Aleksandar Milovejić iz galerije Rima ukazuje na meandriranje tokova na umetničkom tržištu i naglašava da se Kolekcionarska mreža u prethodnim godina u velikoj meri promenila jer dolaze novi ljudi i nova interesovanja. Sve više pažnje privlači apstraktna umetnost. Na to ukazuje i rast cena toj vrsti umetnosti, Sve je veća potražnja, pa se može reći da je očekivan i opravdan skok cena.

Ovaj fenomen se može, do neke mere, lako objasniti, jer su se vremenom kolekcionari bavili i teorijom umetnosti koja podrazumeva čitanje o umetnosti, konsultovanje literature, dragocene razgovore sa različitim stručnjacima u ovoj oblasti. Takođe, nova čitanja i otkrivanje određenih autora, pravaca, poetika od strane istoričara i teoretičara umetnosti doprinela su raznovrsnosti u pogledu imena, tema i pravaca koji se kolekcioniraju.

Kada smo kod kriterijuma koji definišu karakter kolekcije, moramo se osvrnuti i na ulogu odabira umetničkog medija koji je u određenoj kolekciji zastupljen, na ovu temu Bojan Muždeka iz B2 galerije primećuje da Ako je pitanje usmereno na tehnike, čini mi se da su akrili, ulja, platno dosta češći od vajarskih primeraka. Npr. za fotografiju mi nisu poznate velike kolekcije. Ono što je dobro je da se obraća pažnja na papir i da crteži postaju češći u kolekcijama.

 Izvor: Kolekcija

Ova teza se uklapa u letimičan pogled na dela iz poznatih privatnih zbirki, koje povremeno, ali svakako nedovoljno često, imamo priliku da vidimo u javnim prostorima. Iako su trendovi u umetnosti odavno prevazišli standardiozovane postulate iz, doslovno prošlog veka, u Srbiji se i dalje slika izvedena u tehnici ulja na platnu smatra najvišim dometom umetničkog izraza. U praksi to izgleda tako što radovi na papiru nisu toliko zastupljeni u kolekcijama i vrlo su retki kolekcionari koji prepoznaju vrednost ovih radova - o fotografiji, konceptualnoj umetnosti i sl. da i ne govorimo.

Prema rečima Anđele Maletić iz ARTE galerije jedan od najdominantnijih koncepata formiranja zbirki je onaj gde se pravljenje zbirke može uporediti sa muzejskim kolekcijama, a koji se manifestuje skupljanjem kapitalnih radova različitih autora čime se dobija uvid i pregled u domaću istoriju umetnostu. Međutim, postoje i kolekcionari čija je moć anticipacije na zavidnom nivou, pa upravo, samo i isključivo kolekcioniraju autore koji su u trenutku kada stvaraju, gotovo, avangardna pojava.

S tim u vezi, treba naglasiti i da jasno profilisane kolekcije nisu retkost, šta više, kolekcije i vlasnici vremenom počinju da liče i identifikuju se kao neodoviji deo kompaktne celine. Sa druge strane, postoje i kolekcionari koji, gotovo, religiozno tragaju za delima koja spadaju u najviše domete jugoslovenske/srpske istorije umetnosti, ne obazirući se na pojave koje su trend.

Najmanji zajednički sadržalac za sve njih je, šta god kolekcionirali, strast. Potreba da dođu do slike za svoju kolekciju pre i na uštrb bilo koje druge.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

SERIJE