Povodom predstojeće 100. godišnjice rodjenja čuvene meksičke slikarke Fride Kalo, opera i teatar "Madlenijanum", postavljaju dramu o njenom životu, koja će premijerno biti izvedena 28. marta na sceni Bel Etaž, saopštilo je zemunsko pozorište.
Povodom predstojeće 100. godišnjice rodjenja čuvene meksičke slikarke Fride Kalo, opera i teatar "Madlenijanum", postavljaju dramu o njenom životu, koja će premijerno biti izvedena 28. marta na sceni Bel Etaž, saopštilo je zemunsko pozorište.Režiju potpisuje Ivana Vujić, tekst je napisala Sanja Domazet, a glavne uloge tumačiće Dobrila Stojnić, Slobodan Beštić, Vanja J. Marković, Vanja Ejdus, Goran Daničić, Mihajlo Jovanović, Igor Ilić i Kosta Bunuševac.
Predstava "Frida Kalo", napisana za Operu i teatar "Madlenijanum", nije uobičajena biografska dramatizacija, već je to neobičan, "ženski tekst" koji prati poslednje dane u životu velike slikarke.
Drama se pre svega može okarakterisati kao lirska i intimna, bez obzira na to što autorka osvetljava Fridinu prekost i eruptivnu narav. Kostimi će delom stići i iz samog Meksika, čime će se pojačati autentičnost predstave.
Prema ideji Koste Bunuševca scena će biti podeljena na mobilni krevet Fride Kalo, koji će imati i lice i naličje i na kojem će delimično prikovane ležati stara Frida (Dobrila Stojnić) i mlada Frida (Vanja J. Marković), kao i na skelu koja će simbolisati večnu nedorečenost njenog života.
Frida Kalo (1907-1954), već je decenijama "svetska ikona" kao žena, kao slikarka, kao revolucionarka i nepokolebljiva ličnost koja je nesrećne stranice svog života uzidala u mit o sebi.
Frida je bila zdrava samo do svoje šeste godine, a posle saobraćajne nesreće i brojnih operacija, često je bila vezana za krevet.
Život joj je bio ispunjen obožavanjem muža-slikara Dijega Rivere i predavanjem sopstvenoj umetnosti u koju je ugradjivala maštanja, zanose, ali i noćne more i sva razočaranja.
Kalo je, iako invalid, bila neumornog i nepokolebljivog duha, obuzeta revolucionarnim zanosom i privrženošću narodu. Drugovala je s najvećim ličnostima svog vremena, sa umetnicima i revolucionarima, medju kojima je bio i najslavniji prognanik Lav Trocki.
Umrla je 13. jula 1954. godine, prema zvaničnim saopštenjima od plućne embolije, mada su ostale sumnje da je počinila samoubistvo.
Odmah posle smrti, Kalo se "preselila" u legendu, najpre u rodnoj zemlji, ali ubrzo u celoj Americi i Evropi, pa i u nas, gde je postala simbol neumorne žene i slikarke.
(Tanjug)
