• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

OD BEZVREMENIH MAJSTORA, DO MLADIH TALENATA: Stručnjaci otkrivaju da li je kupovina umetničkog dela investicija

Prema nedavno rađenim istraživanjima, a na uzorku stanovnika koji pokriva osam najrazvijenih zemalja sveta, tržište umetnosti je drugo, posle tržišta nekretnina, po investicionim ulaganjima u 2020 godini.

Izvor Galerija Rima Petar Omčikus.jpeg Izvor: Promo/ Galerija Rima Petar Omčikus

Kada bi se stvari posmatrale jednostrano, odgovor bi, bez razmišljanja bio, da, kupovina umetničkog dela je investicija. Sa druge strane, kada se sagleda šira slika, sa svim procenama rizika, ulaganje u umetnosti deluje kao nešto dobro (i lepo) i isplativo, ali i nešto za šta mora postojati jasan plan. Zato je važno konsultovati se sa poznavaocima prilika na tržištu i galeristima koji znaju da usmere kolekcionara i kolekciju na pravi put.

U saradnji sa platformom koja objedinjuje ponudu vodećih galerija i privatnih kolekcija savremene umetnosti, kolekcija.org pokušaćemo da damo odgovor na pitanje “Da li je kupovina umetničkog dela investicija?”

Kada govorimo o ulaganju u umetnosti moramo se osvrnuti na dve kategorije investiranja. Prva se odnosi na kupovinu i kolekcioniranje etablirane i tržištno verifikovane umetnosti - kod nas su to mahom dela koja pripadaju 20. veku, a posebna važnost pridaje se međuratnom i periodu do kraja prve trećine 20. veka. Za tom vrstom ulaganja, poseže mali i bogatiji krug ljudi, pa je doći do te pozicije vrlo teško, posebno ako se počinje od nule. Odmah zatim, po tražnji, sledi period post/moderne i savremene srpske (jugoslovenske umetnosti) od Lubardine izložbe 51. godine do devedesetih. Mnogo su ređi slučajevi (što je loša praksa i potrebno je više edukacije na ovu temu) da se kolekcionar odluči da ulaže u rad mladih autora, koji još nisu etablirani, plašeći se za svoj novac i zazirući od procena budućeg položaja tog dela na tržištu. Ovakav stav je razumljiv, ali sa druge strane, ukoliko postoji želja za kolekcijom (što zbog ljubavi prema umetnosti, što zbog investicije), jedan od puteva je i krenuti u potragu za perspektivnim mladim autorima i pratiti njihov razvojni put. Posebno je značajno biti u toku sa kretanjima na sceni, a dobar galerista je neko ko može biti od nemerljive pomoći. Lanac umetnik - galerista - kupac, vrlo je značajan za razvoj umetničkog života. Ukoliko sve funkcioniše i svako obavlja svoj deo posla, svi profitiraju. Umetnici žive od svog rada, otvara se veći broj galerija koje nude kvalitetan sadržaj, a privatne kolekcije rastu i razvijaju se, kako u umetničkom, tako i u finansijskom smislu.
Kustos galerije Arte, Anđela Maletić kaže da se na tržištu umetničkih dela kolekcionarske zbirke uglavnom uklapaju u jedan od tri koncepata formiranja zbirki od kojih dominantno investicioni prave zbirke koje se mogu porediti sa muzejskim kolekcijama, skupljajući kapitalne radove različitih autora čime se dobija uvid i pregled u domaću istoriju umetnostu ali i čija je materijalna vrednost već potvrđena i može samo rasti tokom vremena.

Izvor Galerija Arte Dušan Džamonja.jpg Izvor: Promo/Galerija Arte Dušan Džamonja

 Galeristkinja Vesna Latinović iz galerije BelArt smatra da Kupovina umetničkog dela može da bude investicija. Da bi se ostvario ovaj cilj potrebno je predznanje i komunikacija sa galeristima kao profesionalcima koji upravo imaju zadatak da edukuju i približe rad umetnika koje predstavljaju publici i argumentuju pretpostavku da će delo baš tog određenog autora vremenom dobiti na vrednosti.

Ulaganje u umetnost je, pre svega, ulaganje u razvoj i kulturu jedne zemlje. Sama opredeljnost da se novac uloži u bilo koju vrstu umetnosti, nivo na kojem stvari funkcionišu, dobija i dimenziju visoke etičnosti. Ipak, ne radi se uvek o altruizmu. U svetu postoje različiti investicioni fondovi koji strateški ulažu novac u umetnine, i ostvaruju visoke profite, tako da ovde nije reč samo o kolekcionarima koji skupljaju iz ljubavi, već i o potrebi onih koji ulažu u na primer, nekretnine i akcije, da svoje polje delovanja prošire i na umetnička dela. Nisu retki slučajevi da bogati industrijalci, vlasnici kompanija i slično, zarade velike svote novca od umetničkog dela koje su kupili radi prestiža. Isto tako, da li uz savete ili samostalno, ti kolekcionari otvaraju privatne muzeje i/ili galerije, a nematerijalna vrednost tog čina je nemerljiva.

Kustoskinja galerije savremene umetnosti Novembar, Ana Simona Zelenović o ulaganju u umetnost govori dotičući se istovremeno i materijalnog i nematerijalnog aspekta Zavisi kako se posmatra. Za one koji od toga zaista žele da materijalno profitiraju izazov je prepoznati mlade umetnike i savremenu umetnost čija će cena rasti - nekada se oslanjaju na galerije, nekada na sopstveno iskustvo ili savetnike. Često je i nepoverenje u mlade čije su cene u startu visoke, jer se kupovina posmatra kao rizik ili “bacanje para”. Ipak pod uslovom da govorimo o nematerijalnoj investiciji mislim da umetnost apsolutno uvek vrati ono što u nju uložimo materijalno. Bilo da je reč o celoživotnom uživanju u delima pred nama, mogućnost promišljanja novih perspektiva i stalno vraćanje na ono zbog čega smo baš to delo kupili ili da se radi o nasleđu koje ostavljamo porodici ili prijateljima - uvek se isplati.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

SERIJE