Odbrojavanje do Nove godine i do zvaničnog preuzimanja titule Evropske prestonice kulture uveliko je u toku. Novi Sad sitno broji do početka godine titule, a građanima sprema veliki spektakl, kako za najluđu noć, tako i tokom cele naredne godine.
Kao i prethodnih godina, i ove godine Novosađani će u velikom stilu dočekati Novu godinu i to upravo kroz jedinstvenu umetničku proslavu u Evropi, Doček. Za one koji se još nisu upoznali sa osnovnim konceptom, Doček je spoj dve nove godine, dva računanja vremena, dva pisma i dve umetnosti, kroz dva programska koncepta i kroz dva otvaranja Evropske prestonice kulture.
Doček će otvoriti godinu titule Evropske prestonice kulture u Novom Sadu uz program koji će prvi put biti viđen na ovim prostorima.
Doček, koji je proglašen za najbolji evropski trend brend u oblasti kulture, u petoj godini razvoja će dostići svoj umetničko-programski i produkcijski vrhunac.
Novosađani će 31. decembra simbolično osvetliti svoj grad i to programom inspirisanim likom i delom velikog naučnika koji je osvetlio ceo svet – Nikolom Teslom, prvim počasnim građaninom Novog Sada. U 20:22 časa, kod mosta Duga, biće premijerno izveden deo predstave „Tesla, izumetnik“ u režiji Nebojše Bradića, u izvedbi Srpskog narodnog pozorišta, u koju će biti uključena i publika, formirajući povorku preko mosta Duga i tako spajajući dve obale Dunava sve do Podgrađa Petrovaradinske tvrđave, gde će biti otvorena multimedijalna Teslina svetlosna galerija.
Pored toga Novosađane će muzičkim programom zabavljati mnogobrojni muzičari poput elektro pop dua Nipplepeople, austrijski trio Elektro Guzzi, beogradski sastav Kanda, Kodža i Nebojša, svestrani muzičar Đorđe Miljenović, kao i mnogi drugi.
Kako je svečano preuzimanje titule i svečano otvaranje Evropske prestonice kulture planirano za doček Srpske Nove godine, građane 13. januara očekuje drugi deo programa Doček. Proslava „Zeniteum :: 2022“, slovenačkog avangradnog reditelja Dragana Živadinova, zakazana za 13. januar u 20:22 časa, slaviće, kroz umetnost i kulturu, velika imena srpske nauke – matematičare Milevu Marić Ajnštajn i Milutina Milankovića. Postavka svečanog otvaranja je ambiciozan arhitektonsko-multimedijalni poduhvat koji u Srbiji do sada nije rađen, a samo otvaranje biće održano na jednom od glavnih gradskih bulevara, ispred Banovine. Velikanom svetske nauke i njegovim delom, Milutinom Milankovićem baviće se i izložba „Vreme i vaseljena“ umetnika dr Dušana Jovovića i dr Aleksandra Petrovića, profesora filozofije, koja će biti otvorena 13. januara, u Studiju M, zamišljena kao putovanje od tame do svetlosti, od haosa do kosmosa, sa fokusom na međusobni odnos čoveka, vremena i nauke.
Tradicija Dočeka, koji je u prethodne četiri godine svakog 13. januara otvarao vrata najrazličitijih prostora u gradu i zarad kulture im dao potpuno novi izgled, nastaviće se i 2022. godine i to ponovo na više od 40 lokacija. Stoga će u Gradskoj kući nastupiti autrijski klarinetista Andreas Ottensamer, dok će kraljicu fada Carminho ugostiti Srpsko narodno pozorište. Britanski elektronski sastav, Morcheeba, nastupiće u Pozorištu mladih, dok će u Novosadskom pozorištu nastupiti finskihmuzičar Jimi Tenor. Prva Gradska koncertna dvorana rezervisana je za francuski cover bend Nouvelle Vague. Crkva imena Marijinog, poznatija kao Katedrala, otvoriće svoja vrata za autentičan glas američke pevačice Chrysta Bell, dok će u Reformatorskoj crkvi nastupiti hrvatski muzičar Damir Urban. Josipa Lisac, nastupiće u Sinagogi, dok će hrvatski džez pijanista i kompozitor Matija Dedić svirati u Kulturnoj stanici Eđšeg. Prostor SKCNS Fabrika, u Kreativnom distriktu, rezervisan je za britanski broj jedan drum ’n’ bass zvuka, Rudimental DJ, dok će Bojana Vunturišević nastupiti u Kulturnoj stanici Svilara. Doček 7530 donosi i autentični zvuk balkanske muzike, u izvođenju Bilje Kristić i Bistrik Orkestra, u NIS sali, kao i brojna druga imena, na nesvakidašnjim lokacijama.
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
