Najstariji tekst na hebrejskom jeziku iz 10. veka pre nove ere, koji je nedavno dešifrovao izraelski profesor Univerziteta u Haifi, baca novo svetlo na period u kome je Biblija mogla biti pisana
Značaj ovog otkrića odnosi se na činjenicu da su bar neki bibljski tekstovi sastavljeni stotinama godina ranije od datuma koji se danas predstavljaju u istraživanju i da je kraljevina Izrael već u to vreme postajala.
Tekst je ispisan mastilom na glinenom trapezoidu veličine 15 sa 16,5 centimetra, a pronađen je kraj doline Ela pre godinu i po dana.
Profesor Geršon Galili utvrdio je da je to rana forma hebrejskog, koja sadrži korene uobičajene za taj jezik ali vrlo retke u ostalim semitskim jezicima.
Tekst koji se odnosi na robove, udovice i siročad je tipičan za bliblijski ali reflektuje ideje za koje se praktično nije čulo u okolnim kulturama, piše izraelska štampa. Galil kaže da otriće dovodi u pitanje aktuelnu teoriju na osnovu koje se smatra da Biblija nije mogla biti pisana pre 6. veka pre nove ere, jer do tada nije bilo hebrejskog pisma.
Uz to, kako kaže profesor, tekst je nađen u maloj zajednici, što znači da je pisara bilo čak i tamo i da je hebrejsko pismo bilo dovoljno razvijeno da se njime ispiše složeni tekst poput biblijskog.
Deseti vek pre nove ere bio je period u kome je vladao kralj David. Kada je tekst pronađen postavljalo se pitanje da li je to zaista hebrejski ili neki drugi lokalni jezik. Međutim, sadržaj je, kako se pokazalo, specifičan za hebrejsku kulturu.
"Taj tekst koristi glagole karakteristične za hebrejski kao što je avad, radio, koji se retko koriste u drugim regionalnim jezicima.
Posebno reči koje se pojavljuju u tekstu kao što su almanah, udovica, su specifični za hebrejski i pišu se drugačije u drugim lokalnim jezicima," rekao je profesor Galil.
(Tanjug)
Tekst je ispisan mastilom na glinenom trapezoidu veličine 15 sa 16,5 centimetra, a pronađen je kraj doline Ela pre godinu i po dana.
Profesor Geršon Galili utvrdio je da je to rana forma hebrejskog, koja sadrži korene uobičajene za taj jezik ali vrlo retke u ostalim semitskim jezicima.
Tekst koji se odnosi na robove, udovice i siročad je tipičan za bliblijski ali reflektuje ideje za koje se praktično nije čulo u okolnim kulturama, piše izraelska štampa. Galil kaže da otriće dovodi u pitanje aktuelnu teoriju na osnovu koje se smatra da Biblija nije mogla biti pisana pre 6. veka pre nove ere, jer do tada nije bilo hebrejskog pisma.
Uz to, kako kaže profesor, tekst je nađen u maloj zajednici, što znači da je pisara bilo čak i tamo i da je hebrejsko pismo bilo dovoljno razvijeno da se njime ispiše složeni tekst poput biblijskog.
Deseti vek pre nove ere bio je period u kome je vladao kralj David. Kada je tekst pronađen postavljalo se pitanje da li je to zaista hebrejski ili neki drugi lokalni jezik. Međutim, sadržaj je, kako se pokazalo, specifičan za hebrejsku kulturu.
"Taj tekst koristi glagole karakteristične za hebrejski kao što je avad, radio, koji se retko koriste u drugim regionalnim jezicima.
Posebno reči koje se pojavljuju u tekstu kao što su almanah, udovica, su specifični za hebrejski i pišu se drugačije u drugim lokalnim jezicima," rekao je profesor Galil.
(Tanjug)
