Zavod za udžbenike i nastavna sredstva predstavio je knjigu "Beseda" Matije Bećkovića da bi besedniku odao počast, i koliko je to moguće, uzvratio mu malim uzdarjem pažnje što nas je darivao svojim oratorskim umećem.
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva predstavio je u Velikoj sali Narodnog pozorišta knjigu "Beseda" Matije Bećkovića da bi, kako je rečeno, besedniku odao počast, i koliko je to moguće, uzvratio mu malim uzdarjem pažnje što nas je darivao svojim oratorskim umećem.Direktor Zavoda, prof. dr Radoš Ljušić, održao je besedu o "Besedama" u kojoj je podsetio da se 17. marta obeležava dvogodišnjica pogroma Srba na Kosovu. Ljušić se osvrnuo na Bećkovićeve odgovore na pitanje zašto je Kosovo najskuplja srpska reč, citirajući jedan od njih da je "plaćena krvlju celoga naroda i po ceni te krvi je ustoličena na prestolu srpskog jezika".
Podsetivši da je Bećković često besedio o Kosovu, Ljušić je iz njih izdvojio neka pitanja poput onog "hoćemo li biti isti narod bez Kosova" ili "zašto ime Kosovo nije dobila sva srpska zemlja".
"Imajući sve to na umu, verujem da Srbija, uz pomoć medjunarodne zajednice, neće dopustiti sličan pogrom i progon svojih sunarodnika iz sopstvene otadžbine i zavičaja", poručio Ljušić.
Akademik Ljubomir Tadić rekao je da nije pesnik koji može na pravi način besediti o delu pesnika poput Bećkovića i da je njegova jedina kvalifikacija što je autor knjige "Retorika - uvod u veštinu besedništva".
"Znam šta se pod besedništvom podrazumeva, ali to ne znači da umem da besedim", našalio se Tadić.
On je, stavljajući Bećkovića uz rame Njegošu, jer su se obojica nadahnjivala srpskom narodnom poezijom, ocenio da su te pesme bile potvrda da istorijski porazi nisu bili kadri da unište narodnu supstancu, već su postale koren opstanka srpskog naroda. Za Tadića je Bećković pesnik koji "svojom poezijom daje glavu obezglavljenom" i "zelena grana na stablu srpske, njegoševske tradicije".
Pesnik Rajko Petrov Nogo je rekao da je Bećković orator koji je besedama raskošnog paradoksa i retoričkih kaskada u koricama držao "svoj mač usta", svagda se opominjući da zlatousti nemaju pravo na oholost, jer za svoj dar, za svoj organ jezika imaju malo sopstevnih zasluga".
Bećković se, umesto govora, opredelio da na dan kakav je današnji izrekne svoju potresnu pesmu "Kosovo polje", u kojoj je proročki lamentirao nad sudbinom Kosova i srpskog naroda.
(Tanjug)
