Biblioteka Matice srpske je, obeležavajući 200 godina od rođenja poljskog kompozitora i pijaniste Frederika Šopena (1810-1849), priredila izložbu ispred Svečane sale Matice srpske.
Izložba traje do 28. jula, a postavka obuhvata izbor iz Šopenovog kompozitorskog opusa, kao i fotografije i literaturu o njegovom životu i stvaralaštvu.
U pratećem katalogu izložbe navedeni su izvodi tekstova koje su o Šopenu napisali Franc List, Hektor Berlioz, Robert Šuman, Feliks Mendelson, Klod Debisi, Hajnrih Hajne, Ežen Delakroa, Artur Rubinštajn, Karol Šimanovski, Jaroslav Ivaškjevič, Gi de Purtales, Harold Šonberg, Stefan Šabena, Ivo Andrić, Stanislav Vinaver, Andreja Preger i Stana Đurić-Klajn.
Autorke izložbe i kataloga su Ivana Grgurić i Silvija Čamber.
Šopen je rođen u Poljskoj, u mestu Želazova Vola. i njegov pijanistički talenat pokazao se veoma rano: sa tri godine samostalno je svirao klavir, a kao sedmogodišnjak svojim nastupima očaravao je čitavu Varšavu a ubrzo su nastale i njegove prve kompozicije.
Godine 1830. napustio je Poljsku i do kraja života (1849) pripadao je krugu pariske kulturne i društvene elite. Komponovao je gotovo isključivo klavirsku muziku koju je obogatio novim izražajnim sredstvima, naročito u pogledu harmonije i pijanističke tehnike, pa je nazivan i "pesnikom klavira".
U kompozicije unosio je elemente poljskog narodnog melosa, a o popularnosti njegove muzike u rodnoj Poljskoj,najbolje svedoče reči kompozitora Šumana: "Kada bi vladar samodržac severa znao kako mu opasan neprijatelj preti u Šopenovim delima, u njegovim mazurkama punim jednostavnosti, zabranio bi u svom carstvu izvođenje tih dela: to su topovi prekriveni cvećem".
Klavirskim koncertima, etidama, nokturnima, baladama, valcerima, polonezama i mazurkama, kao i vrhunskim pijanističkim izvedbama, Šopen je za života postigao ogroman uspeh u čitavoj Evropi, a danas se smatra jednim od najznačajnijih stvaralaca svih vremena.
Umro je u Parizu 1849. godine, gde je i sahranjen. Njegovo srce, po njegovoj želji, preneto je u Poljsku i sahranjeno u crkvi Svetog krsta u Varšavi.
(Tanjug)
U pratećem katalogu izložbe navedeni su izvodi tekstova koje su o Šopenu napisali Franc List, Hektor Berlioz, Robert Šuman, Feliks Mendelson, Klod Debisi, Hajnrih Hajne, Ežen Delakroa, Artur Rubinštajn, Karol Šimanovski, Jaroslav Ivaškjevič, Gi de Purtales, Harold Šonberg, Stefan Šabena, Ivo Andrić, Stanislav Vinaver, Andreja Preger i Stana Đurić-Klajn.
Autorke izložbe i kataloga su Ivana Grgurić i Silvija Čamber.
Šopen je rođen u Poljskoj, u mestu Želazova Vola. i njegov pijanistički talenat pokazao se veoma rano: sa tri godine samostalno je svirao klavir, a kao sedmogodišnjak svojim nastupima očaravao je čitavu Varšavu a ubrzo su nastale i njegove prve kompozicije.
Godine 1830. napustio je Poljsku i do kraja života (1849) pripadao je krugu pariske kulturne i društvene elite. Komponovao je gotovo isključivo klavirsku muziku koju je obogatio novim izražajnim sredstvima, naročito u pogledu harmonije i pijanističke tehnike, pa je nazivan i "pesnikom klavira".
U kompozicije unosio je elemente poljskog narodnog melosa, a o popularnosti njegove muzike u rodnoj Poljskoj,najbolje svedoče reči kompozitora Šumana: "Kada bi vladar samodržac severa znao kako mu opasan neprijatelj preti u Šopenovim delima, u njegovim mazurkama punim jednostavnosti, zabranio bi u svom carstvu izvođenje tih dela: to su topovi prekriveni cvećem".
Klavirskim koncertima, etidama, nokturnima, baladama, valcerima, polonezama i mazurkama, kao i vrhunskim pijanističkim izvedbama, Šopen je za života postigao ogroman uspeh u čitavoj Evropi, a danas se smatra jednim od najznačajnijih stvaralaca svih vremena.
Umro je u Parizu 1849. godine, gde je i sahranjen. Njegovo srce, po njegovoj želji, preneto je u Poljsku i sahranjeno u crkvi Svetog krsta u Varšavi.
(Tanjug)
