Knjiga "Raspeto Kosovo" publiciste Pere Simića, u izdanju " Večernjih novosti" i " Narodne knjige", predstavljena je javnosti u Biblioteci grada Beograda.
O novom delu autora devet publicističkih i istoriografskih knjiga, koji decenijama istražuje život i vladavinu Josipa Broza, kao i sporne dogadjaje iz novije srpske istorije, govorili su profesori istorije sa beogradskog univerziteta Ljubodrag Dimić i Radoš Ljušić.
U pitanju je dokumenatarna knjiga sa više od 40 autentičnih arhivskih dokumenata od kojih se 80 odsto prvi put publikuju, a obuhvataju period od 1945. do 1979 godine, kada je SPC upozorila vlast da Albanci terorišu Srbe.
Prema rečima Dimića, centralno mesto u knjizi imaju dokumenti iz kojih se vidi da je Tito pomagao Albancima sa Kosova da razbiju Srbiju.
On je objasnio da je Kosovo raspeto izmedju dva naroda, izmedju jugoslovenske i albanske ideje, izmedju istine i laži, nade i očaja.
Iz knjige se dobija jasna slika da je proces koji sada vodi ka nezavisnosti Kosova započeo 1945. godine, konstatovao je ovaj istoričar.
Otkrivaju se netačnosti u podacima fabrikovanim na Kosovu jer je komunističko rukovodstvo Albanaca jedno govorilo a drugo činilo i uvek predstavljalo svoj narod kao žrtve dok su albanski protesti, otimačine, pritisci na Srbe nazivani ekscesima, rekao je Dimić.
Ljušić je naglasio da ne govori kao istoričar, već kao svedok, jer je rodjen na Kosovu. On je zamerio autoru da je prećutao da su istoričari ali i mediji prećutkivali sve ono što je obični narod na Kosovu znao da se zbiva.
"Nisu Albanci oteli Kosovo već su ga Srbi izgubili 1945. godine", ocenio je on.
Ljušić je preneo lična, bolna, iskustva od 1968. pa na dalje, u Beogradu, kada je pokušavo da negde objavi tekstove u kojima je opisivao pravo stanje na Kosovu. Nije sakrio da mu je i kolega, prijatelj Vasilije Krestić rekao da je " srpski nacionalista" kada mu je pričao o bahatosti Albanaca.
Ljušić je zamerio Srbima i što su prihvatili da Šiptare zovu Albanci, premda oni sami sebe zovu Šiptari. Takodje, on smatra da je termin "nealbanci" besmislen, jer niko ne govori da u Francuskoj pored Francuza žive "nefrancuzi".
Ljušić je zamerio Simiću što je samo složio dokumenta u kojima su sva Titova izlaganja "umivena" u odnosu na to kako je on stvarno govorio.
Kao istoričar LJušić je zgrožen što se u prvom aktu iz 1945. godini govori o " prisajedinjenju Kosova i Metohije Srbiji" a Srbija je priključila tu oblasti 1912. godine.
Simić je objansio da je nastojao da na dokumentaran način predoči gradju o Kosovu i pokaže saučesništvo službi bezbednosti na svim nivoima u ostvarivanju ciljeva albanskih separatista i tesnu vezu albanskih komunista i boraca za nezavisnost.
(Tanjug)
O novom delu autora devet publicističkih i istoriografskih knjiga, koji decenijama istražuje život i vladavinu Josipa Broza, kao i sporne dogadjaje iz novije srpske istorije, govorili su profesori istorije sa beogradskog univerziteta Ljubodrag Dimić i Radoš Ljušić.
U pitanju je dokumenatarna knjiga sa više od 40 autentičnih arhivskih dokumenata od kojih se 80 odsto prvi put publikuju, a obuhvataju period od 1945. do 1979 godine, kada je SPC upozorila vlast da Albanci terorišu Srbe.
Prema rečima Dimića, centralno mesto u knjizi imaju dokumenti iz kojih se vidi da je Tito pomagao Albancima sa Kosova da razbiju Srbiju.
On je objasnio da je Kosovo raspeto izmedju dva naroda, izmedju jugoslovenske i albanske ideje, izmedju istine i laži, nade i očaja.
Iz knjige se dobija jasna slika da je proces koji sada vodi ka nezavisnosti Kosova započeo 1945. godine, konstatovao je ovaj istoričar.
Otkrivaju se netačnosti u podacima fabrikovanim na Kosovu jer je komunističko rukovodstvo Albanaca jedno govorilo a drugo činilo i uvek predstavljalo svoj narod kao žrtve dok su albanski protesti, otimačine, pritisci na Srbe nazivani ekscesima, rekao je Dimić.
Ljušić je naglasio da ne govori kao istoričar, već kao svedok, jer je rodjen na Kosovu. On je zamerio autoru da je prećutao da su istoričari ali i mediji prećutkivali sve ono što je obični narod na Kosovu znao da se zbiva.
"Nisu Albanci oteli Kosovo već su ga Srbi izgubili 1945. godine", ocenio je on.
Ljušić je preneo lična, bolna, iskustva od 1968. pa na dalje, u Beogradu, kada je pokušavo da negde objavi tekstove u kojima je opisivao pravo stanje na Kosovu. Nije sakrio da mu je i kolega, prijatelj Vasilije Krestić rekao da je " srpski nacionalista" kada mu je pričao o bahatosti Albanaca.
Ljušić je zamerio Srbima i što su prihvatili da Šiptare zovu Albanci, premda oni sami sebe zovu Šiptari. Takodje, on smatra da je termin "nealbanci" besmislen, jer niko ne govori da u Francuskoj pored Francuza žive "nefrancuzi".
Ljušić je zamerio Simiću što je samo složio dokumenta u kojima su sva Titova izlaganja "umivena" u odnosu na to kako je on stvarno govorio.
Kao istoričar LJušić je zgrožen što se u prvom aktu iz 1945. godini govori o " prisajedinjenju Kosova i Metohije Srbiji" a Srbija je priključila tu oblasti 1912. godine.
Simić je objansio da je nastojao da na dokumentaran način predoči gradju o Kosovu i pokaže saučesništvo službi bezbednosti na svim nivoima u ostvarivanju ciljeva albanskih separatista i tesnu vezu albanskih komunista i boraca za nezavisnost.
(Tanjug)
