Znameniti srpski romansijer Dobrilo Nenadić sa romanom "Mrzovolja kneza Bizmarka" pobednik je književne manifestacije "Borina nedelja" koja se ove godine održava po 40. put i obeležava 130 godina od rodjenja pisca Borisava Stankovića.
Žiri u sastavu Mihailo Pantić, Aleksandar Jovanović i Radivoje Mikić, ocenio je da je Nenadić napisao značajan istorijski roman-triologiju koja govori o vremenu od 1876. do 1878. godine, kada je održan Belinski kongres.
Nenadić je, prema rečima Radivoja Mikića napisao delo o ljudima koji su živeli u vremenu kad su se donosile značajne istorijske odluke i ljudima koji su pratili taj istorijski tok, kao i o njihovim usponima i padovima.
Roman opisuje Vranje i malog dečaka Boru Stankovića, za koga kaže da je bistar um i da mu nema druge nego da postane pisac.
Primajući barreljef sa likom Borisava Stankovića, autor "Mrzovolje kneza Bizmarka", održao je slovo o velikom piscu.
"Nije mi lako jer o Bori su pisali neki od ponajboljih naših pisaca i kritičara, pa ne znam da li umem i da li mogu da dodam išta sveže i novo, a šta već nije rečeno i stotine puta ponavljano", rekao je Nenadić, ukazujući ipak da su Boru "mimoišli juveliri, brusači, rezači da ga kroje i glačaju, isteruju ivice i ravnaju bridove".
On je podsetio kako Bora nije voleo ništa što je uglačano, a na njega su stalno nasrtali - dizali hajke, panjkali ga, posmevali mu se, kikotali, olajavali ga na svakom koraku, trućali i palamudili, mudrovali, mudrovali, mudrovali...."
"Stvar je i veoma jednostavna i veoma složena u isti mah. Kos Bore se radi o magiji - magiji pripovedanja", istakao je laureat nagrade koja je 15. po redu.
(Tanjug)
Žiri u sastavu Mihailo Pantić, Aleksandar Jovanović i Radivoje Mikić, ocenio je da je Nenadić napisao značajan istorijski roman-triologiju koja govori o vremenu od 1876. do 1878. godine, kada je održan Belinski kongres.
Nenadić je, prema rečima Radivoja Mikića napisao delo o ljudima koji su živeli u vremenu kad su se donosile značajne istorijske odluke i ljudima koji su pratili taj istorijski tok, kao i o njihovim usponima i padovima.
Roman opisuje Vranje i malog dečaka Boru Stankovića, za koga kaže da je bistar um i da mu nema druge nego da postane pisac.
Primajući barreljef sa likom Borisava Stankovića, autor "Mrzovolje kneza Bizmarka", održao je slovo o velikom piscu.
"Nije mi lako jer o Bori su pisali neki od ponajboljih naših pisaca i kritičara, pa ne znam da li umem i da li mogu da dodam išta sveže i novo, a šta već nije rečeno i stotine puta ponavljano", rekao je Nenadić, ukazujući ipak da su Boru "mimoišli juveliri, brusači, rezači da ga kroje i glačaju, isteruju ivice i ravnaju bridove".
On je podsetio kako Bora nije voleo ništa što je uglačano, a na njega su stalno nasrtali - dizali hajke, panjkali ga, posmevali mu se, kikotali, olajavali ga na svakom koraku, trućali i palamudili, mudrovali, mudrovali, mudrovali...."
"Stvar je i veoma jednostavna i veoma složena u isti mah. Kos Bore se radi o magiji - magiji pripovedanja", istakao je laureat nagrade koja je 15. po redu.
(Tanjug)
