Grčke vlasti upozoravaju da se krijumčarenje antikviteta i vizantijskih ikona nastavlja nesmanjenom žestinom u toj zemlji, koja i dalje obiluje vrednim arheološkim iskopinama.
"To je prava zbrka, situaciju je teško kontrolisati. U nekim područjima ima izuzetno mnogo ilegalnih iskopavanja", rekao je Frans presu direktor brigade za borbu protiv kradje antikviteta Jorgos Gligoris. Njegova brigada, koju čini 19 ljudi, zadužena je za celu zemlju.
Prema njegovim rečima, "prva stvar na koju posmisli neki Grk kada pronadje antikvitet na svom imanju ili kada ore zemlju, jeste da ga proda van zemlje".
Antikviteti tako najpre odlaze u inostranstvo, gde će obogatiti privatne kolekcije, a ponekad i evropske ili američke muzeje, kroz široku mrežu tržišta umetninama.
Grčka je nedavno, sledeći primer Italije, tužila losandjeleski Muzej Geti (Getty) i traži povraćaj četiri umetnine koje su ilegalno iznete iz zemlje.
Grčki ministar kulture Jorgos Vulgarakis je najavio da će se uskoro sastati s direktorom njujorškog muzeja Metropolitan, koji je Rimu nedavno vratio nekoliko antikviteta nabavljenih na sumnjiv način.
Uz krijumčarenje antikviteta, velike muke Gligorisovom timu zadaje i sve učestalija kradja ikona iz manastira i crkava, u koje je "veoma lako ući".
"Ulazimo u trag vizantijskim ikonama od velike vrednosti kod privatnih lica. Ikone potom zaplenjujemo i odlažemo u muzeju vizantijske umetnosti u Atini", ispričao je Gligoris.
On je ocenio da veoma skupe ikone ne bi trebalo da budu izložene u manastirima.
"Pljačkaši se ne snebivaju da rastave ikonostase i da ih prodaju na tržištu. To je katastrofa", rekao je Gligoris i izneo uverenje da trgovina umetninama služi za pranje novca.
Neki antikvitet "nikada ne gubi na vrednosti, i ona, naprotiv, s godinama raste".
Jorgos Gligoris je još istakao da je pronalaženje i vraćanje umetnina Grčkoj olakšano saradnjom država koje potpisuju bilateralne i medjunarodne sporazume. "Ti sporazumi nam daju odrešene ruke i sada možemo da počnemo da vraćamo predmete", ocenio je.
Prema podacima brigade za borbu protiv kradje umetnina, prošle godine je uhapšeno 89 ljudi. Iste godine je u Atici, regionu u kome se nalazi Atina, zaplenjeno 490 antikviteta, 22 vizantijske ikone i 335 antičkih novčića.
Vrednost predmeta se procenjuje na osnovu njegove veličine i retkosti. Tako, na primer, figurica iz rimskog doba vredi oko 15.000 evra, a jedna bronzana statua u ljudskoj veličini, iz 5. veka pre nove ere, prodata je za sedam miliona dolara (5,8 miliona evra).
Vizantijska ikona iz 16. veka, ukradena iz manastira, procenjena je na 1,5 miliona evra.
(Beta)
"To je prava zbrka, situaciju je teško kontrolisati. U nekim područjima ima izuzetno mnogo ilegalnih iskopavanja", rekao je Frans presu direktor brigade za borbu protiv kradje antikviteta Jorgos Gligoris. Njegova brigada, koju čini 19 ljudi, zadužena je za celu zemlju.
Prema njegovim rečima, "prva stvar na koju posmisli neki Grk kada pronadje antikvitet na svom imanju ili kada ore zemlju, jeste da ga proda van zemlje".
Antikviteti tako najpre odlaze u inostranstvo, gde će obogatiti privatne kolekcije, a ponekad i evropske ili američke muzeje, kroz široku mrežu tržišta umetninama.
Grčka je nedavno, sledeći primer Italije, tužila losandjeleski Muzej Geti (Getty) i traži povraćaj četiri umetnine koje su ilegalno iznete iz zemlje.
Grčki ministar kulture Jorgos Vulgarakis je najavio da će se uskoro sastati s direktorom njujorškog muzeja Metropolitan, koji je Rimu nedavno vratio nekoliko antikviteta nabavljenih na sumnjiv način.
Uz krijumčarenje antikviteta, velike muke Gligorisovom timu zadaje i sve učestalija kradja ikona iz manastira i crkava, u koje je "veoma lako ući".
"Ulazimo u trag vizantijskim ikonama od velike vrednosti kod privatnih lica. Ikone potom zaplenjujemo i odlažemo u muzeju vizantijske umetnosti u Atini", ispričao je Gligoris.
On je ocenio da veoma skupe ikone ne bi trebalo da budu izložene u manastirima.
"Pljačkaši se ne snebivaju da rastave ikonostase i da ih prodaju na tržištu. To je katastrofa", rekao je Gligoris i izneo uverenje da trgovina umetninama služi za pranje novca.
Neki antikvitet "nikada ne gubi na vrednosti, i ona, naprotiv, s godinama raste".
Jorgos Gligoris je još istakao da je pronalaženje i vraćanje umetnina Grčkoj olakšano saradnjom država koje potpisuju bilateralne i medjunarodne sporazume. "Ti sporazumi nam daju odrešene ruke i sada možemo da počnemo da vraćamo predmete", ocenio je.
Prema podacima brigade za borbu protiv kradje umetnina, prošle godine je uhapšeno 89 ljudi. Iste godine je u Atici, regionu u kome se nalazi Atina, zaplenjeno 490 antikviteta, 22 vizantijske ikone i 335 antičkih novčića.
Vrednost predmeta se procenjuje na osnovu njegove veličine i retkosti. Tako, na primer, figurica iz rimskog doba vredi oko 15.000 evra, a jedna bronzana statua u ljudskoj veličini, iz 5. veka pre nove ere, prodata je za sedam miliona dolara (5,8 miliona evra).
Vizantijska ikona iz 16. veka, ukradena iz manastira, procenjena je na 1,5 miliona evra.
(Beta)
