LEGATI SU POSLE DECENIJA SREĐENI: Direktorka Muzeja grada Beograda otkriva zašto se poseta publike uvećala

Muzej grada Beograda obeležava ove godine 120 godina postojanja.

Izvor: Promo

Unapređenje struke i muzejske prakse, približavanje bogatog umetničkog nasleđa grada Beograda publici, razvoj zdravih građanskih navika i veliki poduhvati kada je reč o akvizicijama, istraživanju i baštinjenju aretfakata samo su neke od aktivnosti na kojima Jelena Medaković radi. O tome šta se sve zbiva iza programa koji publika ne vidi, navela je da je briga o očuvanju umetničkih dela i legata najznačajnija aktivnost, ali i saradnju sa savremenim umetnicima, u Srbiji i na međunarodnom planu.

- Osnovna naša delatnost svakako je prikupljanje akvizicija dela, zaštita, konzervacija, restauracija, i uopšte analiza prikupljenog materijala. Druga naša aktivnost jeste programska aktivnost, u kojoj u stvari radimo na širem planu, i na edukaciji ali i na prezentaciji onoga što se tiče našeg nasleđa. A ono što je naša misija bila, mog manjeg tima koji radi upravo na programskim aktivnostima, jeste i saradnja sa savremenim stvaraocima. Mi imamo jedan slogan, kažemo „Podržavaj savremeno, stvaraj buduće istorijsko”. U tom smislu morala bih da naglasim da smo mi za poslednje tri do četiri godine, ali da kažem tri, impozantan broj dela što otkupili, a što dobili. Značajan broj poklon kolekcija legata je ušao u muzejske zbirke. A moram da kažem da broj dela značajnih koje smo otkupili prevazilazi ukupan broj dela kupljenih unazad jedno trideset četrdeset godina. Tako da u je tom smislu akvizicija i rad na zaštiti ono što se možda ne vidi, ali što je u stvari osnova našeg posla i bez čega ni jedna programska aktivnost zaista nije dovoljna.

Cifra artefakata Muzeja grada Beograda je impozantna i broji preko 150.000. Ogroman je i značaj legata.

- Kada pričamo o konzervaciji, restauraciji i uopšte pripremi materijala koji će uči u tu buduću stalnu postavku, zaista broj predmeta obrađenih merimo u hiljadama. Naše buduće aktivnosti idu u tom pravcu. Ono što bih izdvojila, jedan broj legata je konačno nakon decenija sređen, jer naši legati su i nepokretni, znači radi se o objektima, poklonjenim kućama, stanovima naših darodavaca, koji moram da priznam nisu bili u zavidnom i adekvatnom stanju, koji su u principu sada na jednom nivou koji može da apsolutno služi kako za dnevne posete naše publike, tako i za neke različite programske aktivnosti.

Rad i značaj Muzeja predstavljen je i na međunarodnom planu: čak tri izložbe su organizovane u Sloveniji, zatim prezentacija na afričkom ostrvu Đerba bila je najzapaženija na Festivali frankofonije, a izložba naših ikona iz legata Sekulić u Solunu ima dalekosežan značaj!

- Međunarodna saradnja je nešto na šta smo vrlo ponosni, obratili smo posebnu pažnju, jer negde Muzej grada Beograda nije bio toliko u fokusu i negde nisu postojala tako velika i obimna gostovanja, pa tu moram da izdvojim našu veliku šestomesečnu izložbu u Vizantijskom muzeju u Solunu. Znamo koliko je taj Muzej značajan, to je jedan od nekolicine najvećih, najznačajnijih muzeja vizantijske i postvizantijske kulture na svetu. I naša izložba od 48 ikona koje su iz legata Sekulić tamo je boravila, zaista je izazavala veliku pažnju, a i otvorila vrata: mi smo sada u stalnom kontaktu i saradnji, pripremi novih programa sa grčkim kolegama.

Pored legata Sekulić, broj objekata Muzeja je proširen za još neke, direktorka je naročito ponosna na činjenicu da je vraćeno poverenje građana u ovu instituciju.

- Što se tiče drugih prostora koji su sada u funkciji to je prvenstveno Zavičajni muzej u Mladenovcu, kuća Jovana Cvijića, Zavičajni muzej u Zemunu, radovi na Banjičkom logoru... Naš cilj bio je vraćanje poverenja u institucije, rezultat toga je objekat u Žarkovu gde su radovi započeti zahvaljujući privatnoj donaciji. U prilog ovome govore i poklon kolekcije Vlade Veličkovića, Gradimira Petrovića, u preuzimanju smo legata Ivanke Živković, Milice Stevanović, Miloša Šobajića... Kompletno je sređen Muzej Ive Andrića. Takođe istakla bih da je broj poseta u zatvorenim objektima uvećan četiri puta za poslednje tri godine.

Kada je reč o velikom jubileju, Jelena Medaković ističe da je vrhunski programi tokom cele godine na nekoliko lokacija u gradu ponudio izuzetne sadržaje koji su ostvarili izuzetnu posetu.

- Od januara meseca pod parolom „Prvih 120 godina" i jednim pečatom koji je obeležio ovu godinu mi imamo zaista vrlo dinamičan i bogat program. Pet dana i nedelja u kojoj je Muzej i osnovan 1903. godine, i koja potpada pod dane oslobođenja Beograda, i uopšte taj okobar je jako značajan za grad Beograd. Sve ukupno uzevši u obzir mi smo imali za tih pet dana otvaranja osam naših izložbi. Velika izložba u Salonu Muzeja grada Beograda u Bulevaru kralja Aleksandra, otvorila je čitavu ceremoniju: 120 reprezentativnih predmeta u Salonu i Konaku kneginje Ljubice mogli smo da predstavimo građanima. Salon je bio posvećen predmetima iz likovne zbirke, zbirke za primenjenu umetnost i dizajn, i istorijske zbirke, a u Salonu smo mogli da vidimo zbirku za arhitekturu i arheološke nalaze koji na neki način svedoče o nastanku naseobina, naselja, a kasnije razvoju grada Beograda.

Oktobarskim izložbama prethodile su i izložbe na širem gradskom području!

- Uz to imali smo otvaranje izložbe u Muzeju banjičkog logora, imali smo izložbu na otvorenom na Savskom trgu koja je posvećena Nemanjićima i zadužbinama koje su iza njih ostale, imali smo izložbu srpskih vladarki na otvorenom. U Konaku kneginje Ljubice imali smo niz koncerata. U Žarkovu smo imali izložbu pirotskog ćilima, i etnolškog materijala, u Mladenovcu smo imali savremenu postavku tako da kroz niz izložbi u našim muzejima u sastavu sa različitim temama smo gledali da građane obradujemo. Veliki broj koncerata je održan u toj nedelji kao i predstave „Na kafi kod kneginje Ljubice" sa našom čuvenom Vjerom Mujović u ulozi kneginje, po tekstu Nataše Popovske. U Muzeju Ive Andrića građane je dočekao naš Tika Stanić u ulozi Ive Andrića, u originlanom ambijentu Ivine sobe, Ivinog stana, garađani su zaista bili više nego oduševljeni tim susretom.

Jubilej najznačajnije gradske muzejske institucije pratii i reprezentativna monografija.

- Monografija je jedan, rekla bih muzejski proizvod, koji priliči jubileju kakav je 120 godina. Nemoguće je sve smestiti niti u izložbu, niti u monografiju, ono što bismo voleli čime smo ovako ponosni. Kada pogledamo zbirke našeg muzeja, na nešto više od 700 strana pokušali smo da predstavimo hronološki razvoj Muzeja, najreprezentativnije i vizuelno možda najzanimljivije, istorijski najznačajnije predmete, da damo jedan informativni separat koji govori o svim objektima Muzeja grada Beograda, koji su se u poslednje vreme i uvećali.

Početak mandata direktorke Medaković obeležen je najvećim izazovom ove institucije, a to je nedostatak prostora za stalnu postavku bogate riznice Muzeja.

- Moram da se pohvalim, da su svi koraci, sve prepreke kojih je za četiri godine bilo nebrojano mnogo, na kraju sve prevazišli, da je Grad Beograd, Sekretarijat za investicije, priveo kraju sve administrativne poslove javnih nabavki, šta sve uz to ide, i da smo mi faktički završili sve na čemu smo radili. U procesu smo početka radova i zaista našoj sreći nema kraja kada je ta tema u pitanju. Grad Beograd iznad svega zaslužuje jedno mesto u kojem će hronološki moći da se prati razvoj, daleka prošlost grada, sve ono što je na ovom području značilo i dokazivalo tragove života, od praistorije pa do današnjeg dana. Sticajem okolnosti, promišljenošću, možda i nekim konceptim, možda i nekim slučajem Muzej, bez obzira što od šezdesetih godna, nema stalnu postavku, bez obzira na sve periode u kojima su bile i velike teškoće i veliki izazovi kada je ova ustanova u pitanju, Muzej nikada nije prestao da prikuplja, da pribavlja i da suštinski i planski zaista radi na dokumentaciji koja će na najbolji način predstaviti grad Beorgad. U jednom dugom hronološkom nizu razrađujemo i teme koje su za život grada Beograda najznačajnije i ja se zaista nadam da ćemo za tri godine od sada, tri do tri i po godine, ući konačno u prostor koji će u stvari svu veličinu ovog prostora na kome živim na neki način, ne mogu da kažem dokazati, ali prikazati.

Do kraja Jelena Medaković najavila je realizaciju tri velike izložbe.

- Očekujemo interesantnu izložbu studenata doktoranada Fakulteta likovnih umetnosti, time otpočinjemo ozbiljniju saradnju sa Univerzitetom umetnosti, jer želimo da učestvujemo u prvim koracima savremenih umetnika i da sa profesorima koji ih školuju napravimo čvrstu saradnju, i uvedemo u praksu mogućnost da mladi autori mogu da izlažu u odličnim porostorima, da ne moraju uvek da budu u nekim alternativnim, koji ne pružaju dovoljno da bi se savremena scena dobro postavila. Zatim 30. novembra otvaramo našu veliku izložbu u Parizu, ceo Kulturni centar na tri sprata biće posvećen srpskim umetnicima u Parizu. Izložba se i zove "Beograd - Pariz, umetničke veze". Nakon toga predstavićemo delo Ive Andrića u Pekingu, u Srpskom kulturnom centru koji se zove "Ivo Andrić". Kineskoj publici, i uopšte publici širom sveta, biće dostupno mnogo toga o Ivi Andriću, sve virtuelne ture, sve kuće u kojima je živeo, šetnja kroz Beograd. Gledamo da tom postavkom pričamo o Ivi Andriću, kao o Srbinu po svom izboru, kao o čuvenom Beograđaninu.