U Herkulanumu, gradu uništenom erupcijom Vezuva 79. godine, pronadjena je vrlo vredna statuta Amazonke, na kojoj se još uvek vide živopisne boje, izjavila je italijanskoj televizhiji RAI DŽejn Tomson, direktor Projekta za očuvanje Herkulanuma.

"Statua ima neverovatno dobro očuvanu narandžasto-crvenu boju na kosi u očima", naglasila je Tomson.

Glava Amazonke pronadjena je blizu bazilike - sudnice - koja još nije u celosti iskopana, a vezuje se za kult Herakla, poluboga i Zevsovog sina, koji je morao da se bori protiv Hipolita, kraljice Amazonki.

Rimljani su bojili statue, ali na dosad pronadjenim statuama nadjeni su samo pigmenti boja.

Ovo je prva statua na kojoj se jasno vide boje i pokazuje da su Rimljani, što se tiče umetnosti, imali veoma istančan ukus.

"Statui nedostaju nos i usta, ali kosa, trepavice i obrve izgledaju baš onako kako su izgledali kada je Vezuv zauvek ugasio život u Herkulanumu, pre skoro 2.000 godina", rekla je Tomsonova.

Italijanski arheolog, Djovani Guco, koji radi na iskopinama u Pompeji izjavio je da je ovo veoma retko i neobično otkriće, jer je prošlo 10 godina otkakao su u Herkulanumu, u Vili Papirusa, pronadjene dve polihromne statue.

Vila Papirusa u Herkulanumu je bila letnjikovac Lucija Kalpurnija Pisa, zeta Gaja Julija Cezara, na četiri nivoa, sa mnoštvom terasa, fontana i ogromnim bazenom.

U toj vili je 1765. godine pronadjena biblioteka sa 1.800 poluugljenisanih svitaka papirusa, pa je vila po papirusima dobila ime.

Radi se o veoma važnim papirusima, jer su sasvim čitljivi, pa ova biblioteka predstavlja jedinu preživelu biblioteki antičkog doba.

Amazonke su, inače, bile žene ratnici koje su živele u oblasti severne Turske, a ime su dobile od grčke reči "amazos", što znači bezgrudi, jer je postojao mit da su Amazonke sebi sekle grudi kako bi lakše mogle da upravljaju lukom i strelama.

Herkulanum je, pored Pompeje i Stabije, uništen 24. avgusta 79. godine erupcijom vulkana Vezuva, ali su gradovi, zahvaljujući pepelu i stvrdnutoj vulkanskoj masi koji su ih prekrili, ostali skoro netaknuti i predstavljaju neprocenjivo arheološko blago.

(Tanjug)