Spomen ploče otkrili su predstavnici Opštine Stari grad i Ministarstva kulture Srbije, u okviru akcije koja je pokrenuta kao deo projekta Godina jezika i knjige.
"Verujem da će buduće generacije prolazeći pored ove zgrade u kojoj su trojica kulturnih junaka okupljala kulturnu elitu Beograda i Srbije imati na umu koliko su oni doprineli budućnosti ove zemlje", rekao je na svečanosti ministar kulture Nebojša Bradić.
O delu Isakovića, Popovića i Selenića govorili su akademici Dragoslav Mihailović i Predrag Palavestra, dok je odlomke iz njihovih dela čitao glumac Petar Kralj.
Ističući zasluge trojice umetnika, akademici Mihailović i Palavestra podsetili su da su iza zidova zgrade na Studentskom trgu 19 stvarana mnoga dela koja su presudno uticala na dalji razvoj društvene svesti i kulture u Srbiji.
"Iza ovih zidova stvarana su mnoga dela, razvijajući u dugim godinama dilemu vezanu za dva sveta i dva načela - demokratije i nacije - koja ni do danas nismo uspeli da uskladimo", rekao je akademik Palavestra.
Književnik Antonije Isaković (1923-2002) bio je potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1980. do 1992. godine.
Dobitnik je mnogih književnih nagrada, među kojima je i NIN-ova, a poznat je i kao pisac čija su dela u Jugoslaviji najviše ekranizovana ("Gospodar i sluga", "Tren 1" i "Tren 2", "Govori i razgovori"). Napisao je i mnoga scenarija za filmove.
Miodrag Mića Popović rođen je 1923. godine u Loznici. Godine 1946. upisao je Akademiju umetnosti u Beogradu, u klasi Ivana Tabakovića.
S Batom Mihailovićem, Petrom Omčikusom, Miletom Andrejevićem, Ljubinkom Jovanović, Kosarom Boškan i Verom Božičković otišao je u Zadar 1947. i formirao čuvenu "Zadarsku grupu".
Po povratku u Beograd, zabranjeno im je da se vrate na Univerzitet jer su vlasti smatrale tu grupu subverzivnom. Popović je nastavio da studira sam, uz pomoć profesora Tabakovića.
Kao slikar, Popović je napoznatiji po svom enformel periodu (1958 - 1968) i slikarstvu prizora (od 1968).
Bio je autor nekoliko filmova šezdesetih, od kojih su dva, "Čovek iz hrastove šume" i "Delije", bila zabranjena.
Za dopisnog člana SANU izabran je 1978. godine, a za redovnog 1985. Umro je 1996. godine u Beogradu.
Slobodan Selenić je rođen 1933. u Pakracu. Pisao je pozorišnu kritiku i bio redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.
Napisao je romane "Memoari Pere Bogalja" (1968), "Prijatelji" (1980), "Pismo/Glava" (1982), "Očevi i oci" (1985), "Timor mortis" (1989), "Ubistvo s predumišljajem" (1993). Posthumno su mu objavljeni roman "Malajsko ludilo" (2003) i pozorišne kritike "Dramsko doba" (2005).
Dobio je niz domaćih književnih i pozorišnih nagrada, među kojima su NIN-ova, "Meša Selimović", Oktobarska nagrada grada Beograda za književnost, Sterijina nagrada i druge. Umro je 1995. u Beogradu.
(Beta)
"Verujem da će buduće generacije prolazeći pored ove zgrade u kojoj su trojica kulturnih junaka okupljala kulturnu elitu Beograda i Srbije imati na umu koliko su oni doprineli budućnosti ove zemlje", rekao je na svečanosti ministar kulture Nebojša Bradić.
O delu Isakovića, Popovića i Selenića govorili su akademici Dragoslav Mihailović i Predrag Palavestra, dok je odlomke iz njihovih dela čitao glumac Petar Kralj.
Ističući zasluge trojice umetnika, akademici Mihailović i Palavestra podsetili su da su iza zidova zgrade na Studentskom trgu 19 stvarana mnoga dela koja su presudno uticala na dalji razvoj društvene svesti i kulture u Srbiji.
"Iza ovih zidova stvarana su mnoga dela, razvijajući u dugim godinama dilemu vezanu za dva sveta i dva načela - demokratije i nacije - koja ni do danas nismo uspeli da uskladimo", rekao je akademik Palavestra.
Književnik Antonije Isaković (1923-2002) bio je potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1980. do 1992. godine.
Dobitnik je mnogih književnih nagrada, među kojima je i NIN-ova, a poznat je i kao pisac čija su dela u Jugoslaviji najviše ekranizovana ("Gospodar i sluga", "Tren 1" i "Tren 2", "Govori i razgovori"). Napisao je i mnoga scenarija za filmove.
Miodrag Mića Popović rođen je 1923. godine u Loznici. Godine 1946. upisao je Akademiju umetnosti u Beogradu, u klasi Ivana Tabakovića.
S Batom Mihailovićem, Petrom Omčikusom, Miletom Andrejevićem, Ljubinkom Jovanović, Kosarom Boškan i Verom Božičković otišao je u Zadar 1947. i formirao čuvenu "Zadarsku grupu".
Po povratku u Beograd, zabranjeno im je da se vrate na Univerzitet jer su vlasti smatrale tu grupu subverzivnom. Popović je nastavio da studira sam, uz pomoć profesora Tabakovića.
Kao slikar, Popović je napoznatiji po svom enformel periodu (1958 - 1968) i slikarstvu prizora (od 1968).
Bio je autor nekoliko filmova šezdesetih, od kojih su dva, "Čovek iz hrastove šume" i "Delije", bila zabranjena.
Za dopisnog člana SANU izabran je 1978. godine, a za redovnog 1985. Umro je 1996. godine u Beogradu.
Slobodan Selenić je rođen 1933. u Pakracu. Pisao je pozorišnu kritiku i bio redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.
Napisao je romane "Memoari Pere Bogalja" (1968), "Prijatelji" (1980), "Pismo/Glava" (1982), "Očevi i oci" (1985), "Timor mortis" (1989), "Ubistvo s predumišljajem" (1993). Posthumno su mu objavljeni roman "Malajsko ludilo" (2003) i pozorišne kritike "Dramsko doba" (2005).
Dobio je niz domaćih književnih i pozorišnih nagrada, među kojima su NIN-ova, "Meša Selimović", Oktobarska nagrada grada Beograda za književnost, Sterijina nagrada i druge. Umro je 1995. u Beogradu.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.