U okviru trećeg Beogradskog festivala igre, u Centru "Sava" večeras je otvorena izložba fotogafija pod nazivom "Umetnost i duh igre", posvećena Miloradu Miškoviću, kao uvod u obeležavanje 60 godina umetničkog rada ove internacionalne baletske zvezde.
Direktor Arhiva Beograda Branka Prpa kazala je otvarajući izložbu da je to samo mali deo onoga što baletski velikan ima u bogatom opusu koji je kao legat poklonio Beogradu.
"Arhiv Beograda je zahvalan što je Mišković, naš značajni sunarodnik koji je ostvario respektabilnu medjunarodnu karijeru, nama ostavio svoj veliki legat", kazala je Prpa, dodajući da je projekat podržala Skupština grada, a na inicijativu Medjunarodnog saveta za igu pri UNESCO.
Fotografije iz kolekcije Serža Lidoa, odabrala je i pripremila Marija Janković, koja je po rečima Miškovića, mesecima kod njega u Parizu tragala za najlepšim fotografijama od 1.000 iz kolekcije Lidoa, koja je najveća što se tiče baletske umetnosti.
"Dugo sam čekao da se ovako nešto desi u mom dragom Beogradu", rekao je Mišković koji je sa suprugom doputovao iz Pariza da bi prisustvovao otvaranju izložbe na kojoj su predstavljene najvažnije plesne stanice ovog umetnika, kroz čije se stvaralaštvo može pratiti celokupna evolucija baleta druge polovine 20 veka.
"Imao sam veliku sreću da sam radio sa najvećim umetnicima i meni je drago što će ove fotografije prvi videti Beograd", kazao je Mišković, ukazujući da su neke od njih nastale 1947/8, odmah po njegovom dolasku u Pariz.
Mišković je baletske korake započeo je u Beogradu, a već 1946. godine nastavio u Parizu, gde je odmah bio angažovan u najznačajnijim baletskim trupama tog vremena. Proputovao je gotovo sve zemlje sveta i stekao najvišu medjunarodnu umetničku reputaciju.
Pedesetih godina proglašen je za najboljeg igrača Amerike i Evrope, a saradjivao je s najvećim umetnicima svog doba, medju kojima su Serž Lifar, Anton Dolin, Moris Bežar i Žan Kokto. Bio je partner izuzetnih balerina Alisije Markove, Ivet Šovire, Žanin Šara, Karle Frači, Margot Fontejn i naših - Jovanke Bjegojević i Dušice Sifnios.
"Impozantna biografija i značaj koji Mišković uživa u svetu, povod su za projekat koji bi trebalo da ima domaću i medjunarodnu promociju, ali i prilika da se ispitaju, prouče i trajno zabeleže momenti od značaja za baletsku umetnost", kazala je balerina i koreograf Aja Jung, osnivač Beogradskog festivala igre.
Jungova je takodje dodala da je planirano da se ista postavka fotografija, kao još jedna potvrda učešća naših umetnika u stvaranju svetske kulture, predstavi, po završetku Beogradskog festivala igre, u Parizu, Londonu, Rimu i Njujorku.
(Tanjug)
Direktor Arhiva Beograda Branka Prpa kazala je otvarajući izložbu da je to samo mali deo onoga što baletski velikan ima u bogatom opusu koji je kao legat poklonio Beogradu.
"Arhiv Beograda je zahvalan što je Mišković, naš značajni sunarodnik koji je ostvario respektabilnu medjunarodnu karijeru, nama ostavio svoj veliki legat", kazala je Prpa, dodajući da je projekat podržala Skupština grada, a na inicijativu Medjunarodnog saveta za igu pri UNESCO.
Fotografije iz kolekcije Serža Lidoa, odabrala je i pripremila Marija Janković, koja je po rečima Miškovića, mesecima kod njega u Parizu tragala za najlepšim fotografijama od 1.000 iz kolekcije Lidoa, koja je najveća što se tiče baletske umetnosti.
"Dugo sam čekao da se ovako nešto desi u mom dragom Beogradu", rekao je Mišković koji je sa suprugom doputovao iz Pariza da bi prisustvovao otvaranju izložbe na kojoj su predstavljene najvažnije plesne stanice ovog umetnika, kroz čije se stvaralaštvo može pratiti celokupna evolucija baleta druge polovine 20 veka.
"Imao sam veliku sreću da sam radio sa najvećim umetnicima i meni je drago što će ove fotografije prvi videti Beograd", kazao je Mišković, ukazujući da su neke od njih nastale 1947/8, odmah po njegovom dolasku u Pariz.
Mišković je baletske korake započeo je u Beogradu, a već 1946. godine nastavio u Parizu, gde je odmah bio angažovan u najznačajnijim baletskim trupama tog vremena. Proputovao je gotovo sve zemlje sveta i stekao najvišu medjunarodnu umetničku reputaciju.
Pedesetih godina proglašen je za najboljeg igrača Amerike i Evrope, a saradjivao je s najvećim umetnicima svog doba, medju kojima su Serž Lifar, Anton Dolin, Moris Bežar i Žan Kokto. Bio je partner izuzetnih balerina Alisije Markove, Ivet Šovire, Žanin Šara, Karle Frači, Margot Fontejn i naših - Jovanke Bjegojević i Dušice Sifnios.
"Impozantna biografija i značaj koji Mišković uživa u svetu, povod su za projekat koji bi trebalo da ima domaću i medjunarodnu promociju, ali i prilika da se ispitaju, prouče i trajno zabeleže momenti od značaja za baletsku umetnost", kazala je balerina i koreograf Aja Jung, osnivač Beogradskog festivala igre.
Jungova je takodje dodala da je planirano da se ista postavka fotografija, kao još jedna potvrda učešća naših umetnika u stvaranju svetske kulture, predstavi, po završetku Beogradskog festivala igre, u Parizu, Londonu, Rimu i Njujorku.
(Tanjug)
