Muzej pozorišne umetnosti Srbije danas je radno proslavio 60. "rođendan" - prezentacijom elektronske baze podataka pozorišta u Srbiji - onlajn muzeja.
Baza kroz osam formiranih zbirki obuhvata sve segmente teatarske umetnosti (ličnosti, repertoare, festivale) i muzejsku građu.
Do sada su u bazu uneti podaci vezani za 11.500 teatarskih ličnosti, 4.500 predstava, digitalizovan je celokupan fond od 20.000 pozorišnih kritika iz zbirke hemeroteka, vredni plakati iz perioda između dva svetska rata, a u toku je proces digitalizacije zbirke programa i plakata.
Ovaj projekat predstavlja informacionu istoriju pozorišta smeštenu u savremeni digitalni domen, svojevrsnu spregu realnog i virtuelnog muzeja, a može se videti na sajtu Muzeja.
Što se tiče upotrebe podataka, ona je dozvoljena u privatne i stručne svrhe, ali je komercijalna upotreba zabranjena bez saglasnosti Muzeja. Kako je rečeno na prezentaciji, jedno je ako neki student koristi određeni dokument u svom seminarskom radu, a drugo je ako neka firma želi da štampa kalendar sa slikama glumaca.
Direktorka Muzeja Ksenija Radulović izjavila je da je to neuobičajen način obeležavanja jubileja, ali da u ovoj instituciji smatraju da, u skladu sa vremenom, treba delovati konkretno i pokazati rezultate.
Ministar kulture Nebojša Bradić čestitao je Muzeju i zaposlenima na poduhvatu i istakao da je projekat digitalnog pozorišnog muzeja važan za srpsku kulturu uopšte.
"To je dobar način da se čuva nasleđe i da se ono učini dostupnim. Tako će ova ustanova kulture nastaviti svoje prisustvo i u virtuelnom muzeju", rekao je ministar.
On je istakao da je važan aspekt edukacija, jer će blago Muzeja sada biti dostupno kao materijal za istraživanje, za stručnjake, ali i studente i nove generacije, u zemlji i inostranstvu.
Novi onlajn muzej predstavili su autor i koordinator projekta Irina Stojković Kikić i saradnik Milan Milošević.
Prevođenjem muzejske građe u kompjuterske fajlove objedinjeni su relevantni podaci i građa vezana za pozorišni život u našoj zemlji, od profesionalnih početaka do danas.
(Tanjug/MONDO)
Do sada su u bazu uneti podaci vezani za 11.500 teatarskih ličnosti, 4.500 predstava, digitalizovan je celokupan fond od 20.000 pozorišnih kritika iz zbirke hemeroteka, vredni plakati iz perioda između dva svetska rata, a u toku je proces digitalizacije zbirke programa i plakata.
Ovaj projekat predstavlja informacionu istoriju pozorišta smeštenu u savremeni digitalni domen, svojevrsnu spregu realnog i virtuelnog muzeja, a može se videti na sajtu Muzeja.
Što se tiče upotrebe podataka, ona je dozvoljena u privatne i stručne svrhe, ali je komercijalna upotreba zabranjena bez saglasnosti Muzeja. Kako je rečeno na prezentaciji, jedno je ako neki student koristi određeni dokument u svom seminarskom radu, a drugo je ako neka firma želi da štampa kalendar sa slikama glumaca.
Direktorka Muzeja Ksenija Radulović izjavila je da je to neuobičajen način obeležavanja jubileja, ali da u ovoj instituciji smatraju da, u skladu sa vremenom, treba delovati konkretno i pokazati rezultate.
Ministar kulture Nebojša Bradić čestitao je Muzeju i zaposlenima na poduhvatu i istakao da je projekat digitalnog pozorišnog muzeja važan za srpsku kulturu uopšte.
"To je dobar način da se čuva nasleđe i da se ono učini dostupnim. Tako će ova ustanova kulture nastaviti svoje prisustvo i u virtuelnom muzeju", rekao je ministar.
On je istakao da je važan aspekt edukacija, jer će blago Muzeja sada biti dostupno kao materijal za istraživanje, za stručnjake, ali i studente i nove generacije, u zemlji i inostranstvu.
Novi onlajn muzej predstavili su autor i koordinator projekta Irina Stojković Kikić i saradnik Milan Milošević.
Prevođenjem muzejske građe u kompjuterske fajlove objedinjeni su relevantni podaci i građa vezana za pozorišni život u našoj zemlji, od profesionalnih početaka do danas.
(Tanjug/MONDO)
