Izložba Vesne Dušković pod nazivom "Put duvana u Srbiji", biće otvorena u utorak u 20 sati, u Etnografskom muzeju u Beogradu.
Cilj izložbe kojom se Etnografski muzej pridružuje proslavi 120 godina postojanja dunavske industrije u Srbiji je da publici prikaže različite vrste pribora za pušenje nargile, lule, čibuke, cigarkluke - muštikle, kese za duvan, kutije, tabakere, pribor za paljenje, kao i načini prerade duvana.
Likovnim i fotografskim materijalom prikazaće se uzgoj i prerada duvana, trgovina, fabrička proizvodnja, način izrade pribora za pušenje i različiti načini upotrebe duvana.
Predmeti su nastali u periodu od sredine 19. veka do 60-tih godina 20. veka i delo su poznatih svetskih radionica, ali i nepoznatih autora.
Posetioci će moci da vide oko 120 predmeta iz kolekcije pribora za pušenje Etnografskog muzeja u Beogradu, ali i deo privatne kolkcije Martina Legata.
Duvan je jednogodišnja zeljasta biljka čiji se osušeni i preradjeni listovi koriste za pušenje. Postojbina biljke duvan su Amerika, Australija i neka ostrva tihog okeana. Klasifikovan je u 65 različitih botaničkih vrsta, ali se samo dve mogu smatrati industrijskim biljkama.
Duvan se koristio na različite načine - prvobitno su ga severnoamerički Indijanci upotrebljavali u kultnim radnjama i u narodnoj medicini. Kasnije su počeli da ga ušmrkavaju, žvaću, uvijaju u cigare, da ga sitne i puše na lule, uvijaju u list kukuruzovine, i najzad papir.
Sa kulturom duvana Evropljani su se susreli nakon Kolubove ekspedicije na ostrvo San Salvador, a u Srbiju je stigao početkom 17. veka sa turskim osvajačima.
Za nepunih stotinu godina upotreba duvana se raširila u celoj Evropi. Uprkos uverenjima da duvan ima lekovita dejstva ubrzo su doneti prvi propisi o zabrani upotrebe duvana.
Kazne su u nekim država bilo toliko rigorozne, da su prekršioci bili sakaćeni ili su kažnjavani smrtnom kaznom. Istovremeno, kako je duvan bio u masovnoj upotrebi finansijski je bilo veoma unosno gajiti ga, vrlo brzo su u mnogim država uvedine carini i monopol na preradu i prodaju.
Iako osporavan, duvan je bio i ostao porok i navika miliona ljudi.
Mnoge znamenite istorijske ličnosti bili su strasni uživaoci duvana, a njihov pribor za pušenje deo je muzejskih kolekcija, kao što su lule kneza Miloša, tabakera kneza Mihajla ili cigarluci - muštikle Josipa Broza.
Pušiti cigarilose bilo je i ostalo pitanje ekonomskog statusa. Poznate su fotografije Vinstona Čerčila, Če Gevare, Josipa Broza, Kastra, Slobodana Miloševića, ljudi iz sveta filma - Emir Kusturica i drugih, kao i mnogih bogatih ''novokomponovanih'' privrednika zemalja u tranziciji.
Kako su kulturu i upotrebu duvana u našu zemlju doneli Turci, celokupna terminologija preuzeta je iz turskog jezika, od naziva biljke, preko prodavaca pa sve do pribora za pušenje, kao i nekih oblika uživanja duvana.
Nakon Beograda, izložba će biti realizovana u Nišu,gde će se izložiti i predmeti iz kolekcije tamošnjeg Narodnog muzeja, a sa željom da se jednog dana u okviru fabrike duvana pokrene Muzej duvana, kakav imaju mnogi gradovi u svetu.
(Tanjug)
Cilj izložbe kojom se Etnografski muzej pridružuje proslavi 120 godina postojanja dunavske industrije u Srbiji je da publici prikaže različite vrste pribora za pušenje nargile, lule, čibuke, cigarkluke - muštikle, kese za duvan, kutije, tabakere, pribor za paljenje, kao i načini prerade duvana.
Likovnim i fotografskim materijalom prikazaće se uzgoj i prerada duvana, trgovina, fabrička proizvodnja, način izrade pribora za pušenje i različiti načini upotrebe duvana.
Predmeti su nastali u periodu od sredine 19. veka do 60-tih godina 20. veka i delo su poznatih svetskih radionica, ali i nepoznatih autora.
Posetioci će moci da vide oko 120 predmeta iz kolekcije pribora za pušenje Etnografskog muzeja u Beogradu, ali i deo privatne kolkcije Martina Legata.
Duvan je jednogodišnja zeljasta biljka čiji se osušeni i preradjeni listovi koriste za pušenje. Postojbina biljke duvan su Amerika, Australija i neka ostrva tihog okeana. Klasifikovan je u 65 različitih botaničkih vrsta, ali se samo dve mogu smatrati industrijskim biljkama.
Duvan se koristio na različite načine - prvobitno su ga severnoamerički Indijanci upotrebljavali u kultnim radnjama i u narodnoj medicini. Kasnije su počeli da ga ušmrkavaju, žvaću, uvijaju u cigare, da ga sitne i puše na lule, uvijaju u list kukuruzovine, i najzad papir.
Sa kulturom duvana Evropljani su se susreli nakon Kolubove ekspedicije na ostrvo San Salvador, a u Srbiju je stigao početkom 17. veka sa turskim osvajačima.
Za nepunih stotinu godina upotreba duvana se raširila u celoj Evropi. Uprkos uverenjima da duvan ima lekovita dejstva ubrzo su doneti prvi propisi o zabrani upotrebe duvana.
Kazne su u nekim država bilo toliko rigorozne, da su prekršioci bili sakaćeni ili su kažnjavani smrtnom kaznom. Istovremeno, kako je duvan bio u masovnoj upotrebi finansijski je bilo veoma unosno gajiti ga, vrlo brzo su u mnogim država uvedine carini i monopol na preradu i prodaju.
Iako osporavan, duvan je bio i ostao porok i navika miliona ljudi.
Mnoge znamenite istorijske ličnosti bili su strasni uživaoci duvana, a njihov pribor za pušenje deo je muzejskih kolekcija, kao što su lule kneza Miloša, tabakera kneza Mihajla ili cigarluci - muštikle Josipa Broza.
Pušiti cigarilose bilo je i ostalo pitanje ekonomskog statusa. Poznate su fotografije Vinstona Čerčila, Če Gevare, Josipa Broza, Kastra, Slobodana Miloševića, ljudi iz sveta filma - Emir Kusturica i drugih, kao i mnogih bogatih ''novokomponovanih'' privrednika zemalja u tranziciji.
Kako su kulturu i upotrebu duvana u našu zemlju doneli Turci, celokupna terminologija preuzeta je iz turskog jezika, od naziva biljke, preko prodavaca pa sve do pribora za pušenje, kao i nekih oblika uživanja duvana.
Nakon Beograda, izložba će biti realizovana u Nišu,gde će se izložiti i predmeti iz kolekcije tamošnjeg Narodnog muzeja, a sa željom da se jednog dana u okviru fabrike duvana pokrene Muzej duvana, kakav imaju mnogi gradovi u svetu.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.