U Galeriji KCB otvorena je izložba "Altera pars".
U Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograd otvorena je izložba poliptihnih slika kolažiranih od fotografija i crteža-gvaševa ili akrilika i slajd projekcija Milete Prodanovića, profesora ALU, slikara, publiciste, i nadasve vrsnog intelektualca, naslovljena sa Altera pars (Audiatur et altera pars - Neka se čuje i druga strana, lat.).
Može se bez preterivanja reći da je galerija bila puna i umetnosti i umetnika i publike... i baš tim redosledom, trideset godina stvaranja zaokruženog ovom izložbom, pedeset godina života "angažovanog" i "neangažovanog" popravljanja sveta oko sebe i nas pripadajućih klubu onih koji iskreno veruju da je dobro da se čuje i neka druga strana, šta god sve to moglo značiti kroz mogućnosti različitih viđenja i tumačenja.
Ozbiljnost pristupa temi sa nesebičnim davanjem sebe kao posvećenog erudite a sa druge strane sve kroz formu jednostavne igre čistim likovnim-vizuelnim elementima i to upravo tako da umetnost polako dobija svoj pun smisao ali istovremeno smisao dobija punoću ovom umetnošću.
"Nijedan do sada Prodanovićev ciklus kao ovaj nije imao toliko odmerenosti, suptilnosti, želje da se u prvi plan istakne povratak osnovnom u umetnosti: radosti stvaranja, poigravanju materijalom, oblikom, ritmom, manuelnim svetom slike...", između ostalog kaže Svetlana Petrović u predgovoru za katalog.
Izložba je otvorena do 13. marta i jeste neodložno nezaobilazna, bili vi "prva" pa možda čak i "treća" ili bilo koja već strana, a opet na putu da se čuje i vidi druga strana.
(Dragan N. Kljajić za MONDO)
Može se bez preterivanja reći da je galerija bila puna i umetnosti i umetnika i publike... i baš tim redosledom, trideset godina stvaranja zaokruženog ovom izložbom, pedeset godina života "angažovanog" i "neangažovanog" popravljanja sveta oko sebe i nas pripadajućih klubu onih koji iskreno veruju da je dobro da se čuje i neka druga strana, šta god sve to moglo značiti kroz mogućnosti različitih viđenja i tumačenja.
Ozbiljnost pristupa temi sa nesebičnim davanjem sebe kao posvećenog erudite a sa druge strane sve kroz formu jednostavne igre čistim likovnim-vizuelnim elementima i to upravo tako da umetnost polako dobija svoj pun smisao ali istovremeno smisao dobija punoću ovom umetnošću.
"Nijedan do sada Prodanovićev ciklus kao ovaj nije imao toliko odmerenosti, suptilnosti, želje da se u prvi plan istakne povratak osnovnom u umetnosti: radosti stvaranja, poigravanju materijalom, oblikom, ritmom, manuelnim svetom slike...", između ostalog kaže Svetlana Petrović u predgovoru za katalog.
Izložba je otvorena do 13. marta i jeste neodložno nezaobilazna, bili vi "prva" pa možda čak i "treća" ili bilo koja već strana, a opet na putu da se čuje i vidi druga strana.
(Dragan N. Kljajić za MONDO)
