Publika u Srbiji mogla je da vidi dela i artefakte koji se ne nalaze u standardnoj poseti muzeja, a izložbe su postavljene u saradnji sa 160 kulturnih institucija iz zemlje.

U Vojnom muzeju na Kalemegdanu je zvucima fanfara označen početak manifestacije, a posetioci su mogli da vide borbenu opremu rimskih vojnika i da učestvuju u radionici kovanja mačeva.

Ekskluzivna lokacija osme "Noći muzeja" u Beogradu bila je svakako Palata Srbije (bivši SIV), ispred koje je bio veliki red, a ljudi su strpljivo čekali i po više od sat vremena da vide nekadašnju Palatu federacije, prostor u koji se do sada ulazilo retko i uz poseban protokol. Po dve volonterke su grupe od 20-tak ljudi provodile kroz šest salona koji se simbolično zovu po bivšim jugoslovenskim republikama, a koje objedinjuje velika sala "Jugoslavija". Interesantno je bilo videti kako je svaki salon uređen u skladu sa republikom koju je predstavljao.

Čak 65 muzeja, galerija i izložbenih prostora otvorilo je svoja vrata posetiocima. Dom Vojske Srbije i Narodno pozorište odlučili su da svoj program posvete jubileju pola veka od prve konferencije Pokreta nesvrstanih, održane u Beogradu 1961. godine.

Tako je u Muzeju nacionalnog teatra postavljena izložba fotografija iz tog perioda, a u holu pozorišta su posetioce u jedom kraćem periodu dočekivali glumci u ulogama učesnika konferencija: Tita, Nehrua, Nasera, arhiepiskopa Makariosa, cara Selasija, Sukarna i drugih.

U Pedagoškom muzeju bilo je reči o prvim srpskim školama za proizvodnju vina, a u Etnografski muzej je pripremio interesantan program posvećen maskenabalima.

Kako izgleda reći sudbonosno "da" ispod "hupe" prilikom jevrejske ceremonije venčanja, saznali su posetioci Jevrejskog istorijskog muzeja, dok je Beogradska tvrđava na jednu noć "oživela" antički Rim, kroz izložbu replika borbene opreme i simulaciju rimskog ratovanja, a svako ko poželi mogao je da iskuje svoj mač na način kako se to radilo u srednjem veku.



Dok su muškarci uživali u prethodno pomenutim programima, pripadnice lepšeg pola mogle su u unutrašnjosti Stambol kapije da nauče kako se prave šeširi i posmatraju slikanje tela, a Prirodnjački muzej izazivao je najhrabrije da se usude da u mraku dodirnu zagonetni predmet i prepoznaju ga.

Prvi put svoja vrata u "Noći muzeja" otvorili su Kula Nebojša, Muzej Cepter, Muzej Narodnog pozorišta, Turistička organizacija Srbije, Filozofski fakultet, Veliki barutni magacin, koji je bio posvećen Brazilu, zemlji kafe, karnevala, fudbala i najlepših plaža.

Od izložbi izdvojile su se "Portreti kraljice Marije i kneginje Olge Karađorđević" (Arhiv Jugoslavije), postavka Sofije i Nevene Arsić (Biblioteka grada Beograda) koje tekstove pisane glagoljicom i ćirilicom ukrašavaju svilom i srebrom, izložba savremenih muzičkih plakata sa beogradske klupske scene (Dom omladine), zatim, postavka povodom 100 godina filma (Kinoteka) i "Voz i Broz" - svedočanstvo o putovanju Plavim vozom.

U galeriji Eurocentra bila je priređena proslava 125 godina Koka-kole, na kojoj su svi posetioci dobili limenku ovog gaziranog pića, a imali su priliku da vide srpski rimejk fotografija za ondašnje oglase.

U galeriji na Trgu Nikole Pašića bila je postavljena izložba "Biti lepa". Prvi put su pred očima javnosti, a nastale su u periodu 1918. do 1940. Izloženi su bili i neki novinski članci, koji su dočarali kako su nekada žene živele.

(MONDO/Tanjug)Fotogaleriju pogledajte OVDE!

(MONDO/Tanjug)