Pod svodom najveće hale Beogradskog sajma večeras su dvojica pisaca - gost iz Mozambika Mija Koto i domaćin Svetislav Basara otvorili 56. međunarodni beogradski sajam knjiga koji se održava pod sloganom "Knjiga spaja ljude".
Obraćajući se u ime osam zemalja u kojima se govori portugalski jezik, zvanični, počasni gost sajma, jedan od najpoznatijih i najprevođenijih pisaca luzofonskog regiona, Koto je na poetičan način opisao predistoriju širenja portugalskog jezika po svim meridijanima.
"Kada je pre šest vekova Portugal isplovio iz samog sebe u susret drugim prekomorskim zemljama, portugalski jezik već je bio više od običnog balkona s kojeg se vidi svet. Portugalski je bio balkon svetova, ishod razmena i mešanja do kojih je došlo u samoj luzitanskoj zemlji. Najvažniju mešavinu od svih stvorilo je dugogodišnje arapsko prisustvo na Iberijskom poluostrvu. Afrika je, na taj način, u Portugalu već postojala kada je Portugal isplovio ka Africi" započeo je svoju besedu Koto.
Nastavljajući, on je kazao da se "više nego na portugalskim putovanjima po svetu, jezik sam ustanovio u raznovrsnoj razmeni i putovanjima naroda i kultura i sve je manje bio samo portugalski i pretvorio se u neku vrstu višejezičnog jezika, višeslojnog tkanja različitih oblika, koje je pomoglo da se zasnuju nacionalni i pojedinačni identiteti".
Pošto je pobrojao zemlje u kojima se, ne samo govori već sanja i voli na istom jeziku, Koto je naglasio da je "svaka od tih zemalja poseban entitet, mesto na kojem žive i druge kulture, drugi jezici, druge, različite vere". "Više nego arhipelag, taj zajednički entitet koji se ovde predstavlja jeste kaleidoskop mnogostrukih identiteta".
Primetivši da će se tokom sajma slaviti "pojedinačni glasovi koji se izražavaju na istom jeziku, Koto je istakao da "svaki pisac stvara sopstveni univerzum i može da predstavlja jedino samoga sebe" pa je tako i jezik na kome se izražavaju samo njihov.
Pre nego što je proglasio da je ovogodišnji sajam knjiga otvoren, Basara je besedu započeo u pesimističkom tonu citirajući Osvalda Špenglera da se nalazimo u vremenu koje je"početak povratka u varvarstvo".
"Sa svih strana dolaze zastrašujuća upozorenja da je duhovnost u krizi, ona to u izvesnom smislu i jeste, ali panici nema mesta: duhovnost i treba da bude u krizi, duhovnost, zapravo i nije ništa drugo do neprestano prebivanje u krizi i prevladavanje kriza. Sa druge strane, ako se samo osvrnemo oko sebe, videćemo da je u još većoj krizi ono što se duhovnosti protivi, dakle varljivi svet merkantilizma, pohlepe, neobuzdanog sticanja i trošenja, koji se ubrzano raspada pred našim očima", primetio je Basara.
Koristeći citat iz poezije Vilijama Batlera Jejtsa “Soko više ne čuje sokolara, sve se razliva, središte popušta", Basara konstatuje da je ovaj stih dobio puno značenje tek na "sumornom početku ovog veka u kome mnoge stvari nestaju i u kome se mnogo toga raspada".
"To, međutim, nipošto nije razlog za rezignaciju, još manje za očajanje, jer u poslednjoj analizi nestaje i propada samo ono što i treba da nestane i da propadne, jer ako je centar ugrožen, ako se temelji klimaju, to znači da je centar bio postavljen na pogrešno mesto", nastavio je književnik.
Prema njegovom mišljenju, istinski centar je "u nama i oko nas, u ovoj hali, u starim i novim knjigama koje se nude našoj pažnji".
"Neki očekuju da iz ove velike konfuzije, nastane novi kvalitet i novo društvo, možda čak i nova kultura. Ne delim njihov optimizam uveren da konfuzija i nastaje iz prevelikog očekivanja od ovog sveta, iz pokušaja da se ovaj svet ljudskim naporima pretvori u raj. Ali ono što mi uliva optimizam jeste snaga sa kojom se knjiga odupire nasrtajima novih tehnologija i nenametljiva upornost uz čiju pomoć opstaje u šarenilu površnih zadovoljstava", poručio je Basara.
Otvaranju sajma, koji će trajati do 30. oktobra, prisustvovali su ministar kulture Predrag Marković, bivši ministar kulture Nebojša Bradić, gradska sekretarka za kulturu Ivana Avžner, kao i ambasadori luzofonskih zemalja akreditovani u Beogradu ( Brazil, Angola i Portugal), ali i velik broj pisaca, kulturnih poslenika i brojni knjigoljupci koji su pohrili da vide šta su im izdavači ove godine pripremili.
U pratećem program pročitani su odlomci “Mostova” Ive Andrića a glumica Vjera Mujović otpevala je pesmu Radeta Radivojevića komponovanu na stihove Andrića.
(MONDO/Tanjug)"Kada je pre šest vekova Portugal isplovio iz samog sebe u susret drugim prekomorskim zemljama, portugalski jezik već je bio više od običnog balkona s kojeg se vidi svet. Portugalski je bio balkon svetova, ishod razmena i mešanja do kojih je došlo u samoj luzitanskoj zemlji. Najvažniju mešavinu od svih stvorilo je dugogodišnje arapsko prisustvo na Iberijskom poluostrvu. Afrika je, na taj način, u Portugalu već postojala kada je Portugal isplovio ka Africi" započeo je svoju besedu Koto.
Nastavljajući, on je kazao da se "više nego na portugalskim putovanjima po svetu, jezik sam ustanovio u raznovrsnoj razmeni i putovanjima naroda i kultura i sve je manje bio samo portugalski i pretvorio se u neku vrstu višejezičnog jezika, višeslojnog tkanja različitih oblika, koje je pomoglo da se zasnuju nacionalni i pojedinačni identiteti".
Pošto je pobrojao zemlje u kojima se, ne samo govori već sanja i voli na istom jeziku, Koto je naglasio da je "svaka od tih zemalja poseban entitet, mesto na kojem žive i druge kulture, drugi jezici, druge, različite vere". "Više nego arhipelag, taj zajednički entitet koji se ovde predstavlja jeste kaleidoskop mnogostrukih identiteta".
Primetivši da će se tokom sajma slaviti "pojedinačni glasovi koji se izražavaju na istom jeziku, Koto je istakao da "svaki pisac stvara sopstveni univerzum i može da predstavlja jedino samoga sebe" pa je tako i jezik na kome se izražavaju samo njihov.
Pre nego što je proglasio da je ovogodišnji sajam knjiga otvoren, Basara je besedu započeo u pesimističkom tonu citirajući Osvalda Špenglera da se nalazimo u vremenu koje je"početak povratka u varvarstvo".
"Sa svih strana dolaze zastrašujuća upozorenja da je duhovnost u krizi, ona to u izvesnom smislu i jeste, ali panici nema mesta: duhovnost i treba da bude u krizi, duhovnost, zapravo i nije ništa drugo do neprestano prebivanje u krizi i prevladavanje kriza. Sa druge strane, ako se samo osvrnemo oko sebe, videćemo da je u još većoj krizi ono što se duhovnosti protivi, dakle varljivi svet merkantilizma, pohlepe, neobuzdanog sticanja i trošenja, koji se ubrzano raspada pred našim očima", primetio je Basara.
Koristeći citat iz poezije Vilijama Batlera Jejtsa “Soko više ne čuje sokolara, sve se razliva, središte popušta", Basara konstatuje da je ovaj stih dobio puno značenje tek na "sumornom početku ovog veka u kome mnoge stvari nestaju i u kome se mnogo toga raspada".
"To, međutim, nipošto nije razlog za rezignaciju, još manje za očajanje, jer u poslednjoj analizi nestaje i propada samo ono što i treba da nestane i da propadne, jer ako je centar ugrožen, ako se temelji klimaju, to znači da je centar bio postavljen na pogrešno mesto", nastavio je književnik.
Prema njegovom mišljenju, istinski centar je "u nama i oko nas, u ovoj hali, u starim i novim knjigama koje se nude našoj pažnji".
"Neki očekuju da iz ove velike konfuzije, nastane novi kvalitet i novo društvo, možda čak i nova kultura. Ne delim njihov optimizam uveren da konfuzija i nastaje iz prevelikog očekivanja od ovog sveta, iz pokušaja da se ovaj svet ljudskim naporima pretvori u raj. Ali ono što mi uliva optimizam jeste snaga sa kojom se knjiga odupire nasrtajima novih tehnologija i nenametljiva upornost uz čiju pomoć opstaje u šarenilu površnih zadovoljstava", poručio je Basara.
Otvaranju sajma, koji će trajati do 30. oktobra, prisustvovali su ministar kulture Predrag Marković, bivši ministar kulture Nebojša Bradić, gradska sekretarka za kulturu Ivana Avžner, kao i ambasadori luzofonskih zemalja akreditovani u Beogradu ( Brazil, Angola i Portugal), ali i velik broj pisaca, kulturnih poslenika i brojni knjigoljupci koji su pohrili da vide šta su im izdavači ove godine pripremili.
U pratećem program pročitani su odlomci “Mostova” Ive Andrića a glumica Vjera Mujović otpevala je pesmu Radeta Radivojevića komponovanu na stihove Andrića.
