Predsednik Odbora Sajma knjiga Željko Ožegović je na završnoj konferenciji za novinare o rezultatima smotre knjiga 2011. rekao da je sajam još jednom pokazao vitalnost i snagu, jer u godini svetske ekonomske krize nije opao broj posetilaca ni izlagača, kojih je bilo 819, od čega 68 iz inostranstva.
Tokom sajma bilo su održana 332 prateća programa, čime je prema njegovim rečima, dokazano da Sajam nije bio samo "najveća knjižara na Balkanu", već i ozbiljna kulturna mnanifestcija.
Sajam su pratila 1.234 novinara iz Srbije i inostranstva, među kojima i predstavnici sedme sile iz Velike Britanije, SAD, Belgije, Francuske i Japana.
Specifičnost ovogodišnjeg sajma, kako je istakao Ožegović, bila je činjenica da je prvi put u njegovoj istoriji jedan jezik, a ne zemlja, bio počasni gost.
"Na ovom sajmu se rodila ljubav izmedju kulture zemalja sa portugalskog govornog područja i Srbije. Desio se poljubac između Beogradskog sajma i portugalskog jezika, poljubac koji je trajao sedam dana", rekao je Ožegović i podsetio da su prevedene 42 knjige i Beograd posetilo dvadesetak gostiju iz luzofonih zemalja.
Ambasador Brazila Alešandre Ador Neto, koji je, kako je naveo, ove godine prvi put posetio Beogradski sajam jer je u Srbiju došao početkom godine, rekao je da je "impresioniran važnošću sajma, za koji veruje da je jedan od najvećih na svetu i po kvalitetu i po kvantitetu".
Ambasador Angole Toko Diankoga Sera uručio je u ime počasnog gosta - portugalskog jezika, ambasadoru Mađarske Oskaru Nikovicu "otvorenu knjigu" kao budućem domaćinu Sajma knjiga 2012.
"Verujem da nije potpuno slučajno što je Mađarskoj pripala ova čast, jer smo mi domaćini Sajma knjiga od 1928. godine", rekao je on i dodao da je cilj približavanje narodna i kultura koji se postiže "najdelotvornije putem knjige koja je simbol kulture".
"Iduće godine Mađarska obeležava 56 godina od revolucije 1956. na koju su ponosni kao temelj aktuelne države i tim povodom ćemo u vreme sajma otvoriti Mađarski institut za kulturu u Beogradu."
Tokom sajma bilo su održana 332 prateća programa, čime je prema njegovim rečima, dokazano da Sajam nije bio samo "najveća knjižara na Balkanu", već i ozbiljna kulturna mnanifestcija.
Sajam su pratila 1.234 novinara iz Srbije i inostranstva, među kojima i predstavnici sedme sile iz Velike Britanije, SAD, Belgije, Francuske i Japana.
Specifičnost ovogodišnjeg sajma, kako je istakao Ožegović, bila je činjenica da je prvi put u njegovoj istoriji jedan jezik, a ne zemlja, bio počasni gost.
"Na ovom sajmu se rodila ljubav izmedju kulture zemalja sa portugalskog govornog područja i Srbije. Desio se poljubac između Beogradskog sajma i portugalskog jezika, poljubac koji je trajao sedam dana", rekao je Ožegović i podsetio da su prevedene 42 knjige i Beograd posetilo dvadesetak gostiju iz luzofonih zemalja.
Ambasador Brazila Alešandre Ador Neto, koji je, kako je naveo, ove godine prvi put posetio Beogradski sajam jer je u Srbiju došao početkom godine, rekao je da je "impresioniran važnošću sajma, za koji veruje da je jedan od najvećih na svetu i po kvalitetu i po kvantitetu".
Ambasador Angole Toko Diankoga Sera uručio je u ime počasnog gosta - portugalskog jezika, ambasadoru Mađarske Oskaru Nikovicu "otvorenu knjigu" kao budućem domaćinu Sajma knjiga 2012.
"Verujem da nije potpuno slučajno što je Mađarskoj pripala ova čast, jer smo mi domaćini Sajma knjiga od 1928. godine", rekao je on i dodao da je cilj približavanje narodna i kultura koji se postiže "najdelotvornije putem knjige koja je simbol kulture".
"Iduće godine Mađarska obeležava 56 godina od revolucije 1956. na koju su ponosni kao temelj aktuelne države i tim povodom ćemo u vreme sajma otvoriti Mađarski institut za kulturu u Beogradu."
Strip i Trejsi Ševalije zvezde Sajma
Prava zvezda ovogodišnjeg Sajama knjiga je "deveta umetnost" - strip, koji se izborio, barem na ovoj manifestaciji, da ima pravu prezentaciju.
U godini kada država nije otkupila nijedno strip izdanje, gubeći iz vida da se radi o značajnoj izdavačkoj grani, za izdavački poduhvat godine proglašena je knjiga "Stripovi koje smo voleli" izdavača "Omnibus" koju su priredili Živojin Tamburić, Zdravko Zupan i Zoran Stefanović.
Pionirski poduhvat urednika pratećih programa Sajma Vladislave Gordić Petković da se otvori posebna sala namnjena stripu pokazao se kao pun pogodak, pošto su u njoj predstavljena 42 programa na kojima su učestvovala velika imena svetskog stripa.
Nesporno je da su ove godine izdavači pokazali i dokazali da su žilav soj, a podbacili su čitaoci koji Sajam napuštaju sa jednom ili dve knjige "pod miškom", ne zbog njihovih cena, već velikih troškova dolaska na Sajam za koje,smatraju izlagači, nije bilo sluha kod organizatora.
Izdavači su se složili da bi poseta bila bolja da je cena ulaznice ostala kao na otvaranju 100 dinara ili da su ostale "rupe u ogradi" oko Sajma kako bi bibliofili koji nemaju novca da plate 250 dinara za kartu imali mogućnost da za taj novac pazare pet knjiga.
Primećeno je i da je drastično smanjena produkcija luksuznih izdanja koja zahtevaju velika ulaganja, što nije uticalo na izbor knjiga, jer su mnogi izneli nekomercijalne, a dragocene knjige klasika, poezije, flozofije i humanističkih nauka koje su neophodne društvu koje pretenduje na obrazovanje.
Izdavači su se postarali da obezbede dolazak još nekoliko popularnih pisaca iz inostranstva, ali je gostovanje Engleskinje Trejsi Ševalije kod "Lagune" prevazišlo sve gužve koje su omiljeni pisci do sada stvarali tokom Sajma.
Na Sajmu je centralni domaći pisac bio Ivo Andrić, pošto se ove godine obeležavaju dva jubileja - 50 godina od Nobelove nagrade i 100 godina od objavljivene prve njegove pesme.
Prvi put posle raspada Jugoslavije, Sajam su posetila dvojica najviših funkcionera međunarodnih i evropskih asocijacija izdavača kao gosti Udruženja izdavačca i knjižara Srbije da bi im dali uputstva i savete kako da se ponovo uključe u međunarodnu porodicu izdavača.
(agencije/MONDO)
U godini kada država nije otkupila nijedno strip izdanje, gubeći iz vida da se radi o značajnoj izdavačkoj grani, za izdavački poduhvat godine proglašena je knjiga "Stripovi koje smo voleli" izdavača "Omnibus" koju su priredili Živojin Tamburić, Zdravko Zupan i Zoran Stefanović.
Pionirski poduhvat urednika pratećih programa Sajma Vladislave Gordić Petković da se otvori posebna sala namnjena stripu pokazao se kao pun pogodak, pošto su u njoj predstavljena 42 programa na kojima su učestvovala velika imena svetskog stripa.
Nesporno je da su ove godine izdavači pokazali i dokazali da su žilav soj, a podbacili su čitaoci koji Sajam napuštaju sa jednom ili dve knjige "pod miškom", ne zbog njihovih cena, već velikih troškova dolaska na Sajam za koje,smatraju izlagači, nije bilo sluha kod organizatora.
Izdavači su se složili da bi poseta bila bolja da je cena ulaznice ostala kao na otvaranju 100 dinara ili da su ostale "rupe u ogradi" oko Sajma kako bi bibliofili koji nemaju novca da plate 250 dinara za kartu imali mogućnost da za taj novac pazare pet knjiga.
Primećeno je i da je drastično smanjena produkcija luksuznih izdanja koja zahtevaju velika ulaganja, što nije uticalo na izbor knjiga, jer su mnogi izneli nekomercijalne, a dragocene knjige klasika, poezije, flozofije i humanističkih nauka koje su neophodne društvu koje pretenduje na obrazovanje.
Izdavači su se postarali da obezbede dolazak još nekoliko popularnih pisaca iz inostranstva, ali je gostovanje Engleskinje Trejsi Ševalije kod "Lagune" prevazišlo sve gužve koje su omiljeni pisci do sada stvarali tokom Sajma.
Na Sajmu je centralni domaći pisac bio Ivo Andrić, pošto se ove godine obeležavaju dva jubileja - 50 godina od Nobelove nagrade i 100 godina od objavljivene prve njegove pesme.
Prvi put posle raspada Jugoslavije, Sajam su posetila dvojica najviših funkcionera međunarodnih i evropskih asocijacija izdavača kao gosti Udruženja izdavačca i knjižara Srbije da bi im dali uputstva i savete kako da se ponovo uključe u međunarodnu porodicu izdavača.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.