Jedan od najznačajnijih savremenih turskih pisaca Orhan Pamuk boraviće u Beogradu 16. i 17. maja, saopšteno je iz "Geopoetike", koja je nedavno objavila njegov roman "Zovem se Crveno".
Jedan od najznačajnijih savremenih turskih pisaca Orhan Pamuk boraviće u Beogradu 16. i 17. maja, saopšteno je iz "Geopoetike", koja je nedavno objavila njegov roman "Zovem se Crveno".Pamuk će 16. maja u Zadužbini Ive Andrića, pri sedištu Srpskog PEN centra, održati konferenciju za novinare, a narednog dana će u knjižari "Akademija" potpisivati svoje knjige, navodi se u saopštenju.
"Gepoetika" je ranije objavila i Pamukove romane "Bela tvrdjava" i "Novi život". Njegov najpoznatiji roman "Zovem se Crveno", napisan 1998. godine, u Turskoj je doživeo 23 izdanja, objavljen je u 200.000 primeraka, a do sada je preveden na 25 jezika.
Orhan Pamuk rodjen je u Istanbulu 1952. godine. Jedno vreme studirao je arhitekturu, a potom je upisao i diplomirao novinarstvo. Za sebe kaže da je u detinjstvu i mladosti maštao o tome da postane slikar, a aktivno se posvetio pisanju 1974. godine.
Izdavačka kuća "Milijet" dodelila mu je 1979. godine nagradu za rukopis prvog romana "Dževdet-beg i njegovi sinovi", koji je objavljen 1982. godine. a godinu dana kasnije dobio je prestižnu nagradu koja nosi ime slavnog turskog pisca Orhana Kemala.
Istorijski roman "Bela tvrdjava" (1985) u kojem je opisana veza mletačkog roba i njegovog turskog gospodara, proširio je popularnost i slavu Orhana Pamuka i izvan granica Turske. Ova knjiga je prevedena na sve velike zapadne jezike.
Njegov četvrti roman "Crna knjiga" (1990), zahvaljujući svojoj složenosti, bogatstvu i punoći izraza, smatra se jednim od najkontroverznijih, ali i najpopularnijih romana savremene turske književnosti.
Istorijski roman o životu i umetnosti osmanskih majstora minijature u kasnom 16. veku "Zovem se
Crveno" doneo mu je najveću popularnost, ne samo u Turskoj, nego i širom sveta.
Radnja romana odvija se tokom devet snežnih, zimskih dana 1591. godine u Istanbulu. Sultan Mehmed III tajno naručuje jednu veličanstvenu knjigu: da je u slavu njegovog života i carstva, iluminiraju najveći umetnici toga doba - na evropski način. U vremenu nasilnog fundamentalizma, medjutim, to je opasan poziv. Bilo kakvo delo prikazivačke umetnosti, uvreda je za islam.
Stoga, uglednom krugu umetnika, radi njihove sigurnosti, nije dozvoljeno da znaju za koga rade.
(Beta)
