Čuveni slikarDijego Velaskez bio je neviđeni virtuoz baroka i, bez konkurencije, najveće ime zlatnog veka španskog slikarstva. U istoriji umetnosti ostao je upamćen kao "slikar nad slikarima", umetnik koji nije slikao samo ljude i objekte, već samu svetlost i vazduh oko njih, zbog čega su mu se vekovima kasnije klanjali i impresionisti poput Eduara Manea.
Proslavio se još u mladosti u rodnoj Sevilji zahvaljujući realističnim prikazima svakodnevnog života radničke klase.
Njegov talenat, kontrola svetlosti i sposobnost da uuhvati karaktere, a ne samo fizički izgled ljudi, ubrzo su prešli granice rodnog grada. Kada je imao samo 24 godine, stigao je u Madrid i dobio priliku da naslika portret mladog kralja Filipa IV.
Kralj je bio toliko oduševljen rezultatima da je izgovorio čuvenu rečenicu: "Niko me više neće slikati osim Velaskeza."
Od tog trenutka, Velaskez postaje zvanični dvorski slikar. Dobio je ekskluzivno pravo, stan u kraljevskoj palati i ulogu ličnog hroničara dinastije Habzburg. Decenijama je kroz svoj kist dokumentovao sve dvorske intrige, svečanosti, ratne pobede, ali i lica kraljevske porodice.
Nažalost, upravo tu dolazimo do strašne sudbine devojčice Margarite kojoj je sa pet određeno da postane nova carica, a njeni portreti obeležili su njegovu karijeru.
Zašto ju je toliko Velaskez toliko slikao?
Margarita Tereza je bila omiljeni motiv Dijega Velaskeza u poslednjoj deceniji njegovog života. On je praktično dokumentovao njeno odrastanje, počev od raskošnog života okruženog dvorskim damama, pa sve do veridbe sa samo pet godina sa svojim ujakom, carem Leopoldom.
Nažalost, "dokumentovanje" je imalo još jedan stravični razlog - kralj Filip IV je slao Velaskezove portrete u Beč kako bi njen budući muž mogao da prati kako Margarita raste. Tako su nastali njeni poznati portreti u ružičastoj, plavoj i srebrnoj haljini, koji se i danas čuvaju u Beču i Madridu.
Ko je bila Margarita Tereza od Španije
U ta davna vremena, veliki broj kraljeva pribegavao je incestu da bi se sačuvala "čistoća krvi". To je i razlog brojnih genetskih mutacija koje čak ni kraljevska porodica nije mogla da zataška.
Ipak, najgore priče o incestu potiču upravo od Leopolda I, cara Svetog rimskog carstva. Dinastija Habrzurg koja je vekovima vladala Evropom bila je najpoznatija po sklapanju brakova između vladara i ćerki njihovih rođenih sestara.
Leopold I je bio nenormalno zaljubljen u sestričinu Margaretu, ćerku rođene sestre, a činjenica da će se oženiti devojčicom donosila mu je beskrajnu radost, sudeći po sačuvani spisima.
Bio je stariji od nje 11 godina, ali je brak dogovoren još u njenom najranijem detinjstvu. Leopold je samo morao da sačeka da Margareta malo odraste.
Kada joj je bilo 15 godina, Margareta je otputovala u Španiju i udala se za Leopolda koji joj bio ujak, ali i brat od tetke po ocu.
Terao je da ga zove "ujka"
Svoju suprugu terao je, prilikom odnosa, da ga zove "ujko". Uskoro su počela da pristužu i deca, ali ona nisu bila "baš kako treba". Margareta nije mogla da iznese trudnoće i za kratko vreme imala je veliki broj pobačaja koji su je iscrpeli i uništili njeno zdravlje.
Sva deca umrla sem ćerke
Za nepunih sedam godina Margarita se porodila pet puta, ali ta deca su brzo umrla. Jedina kćerka koja ju je nadživela bila je buduća bavarska vladarka Marija Antonija. Dugogodišnje incestoidne veze porodice uzele su danak i na njenom potomstvu i nijedno njeno dete nije doživelo punoletstvo.
Iscrpljena pobačajima, porođajima i brakom, carica i kraljica Margarita Terezija je umrla 1673. Bila joj je 21. godina.
Njen udovac car Leopold I pola godine kasnije ponovo se oženio. Pogađate, ponovo rođakom.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
