U Galeriji ULUS-a predstavljena je monografija "Lidija Macura - slika kao celina" Dejana Djorića, omaž zapostavljenoj umetnici koja je prerano preminula pre dve godine.
Porodica, prijatelji i značajan broj poštovalaca dela Lidije Macure okupili su se oko projekta monografije da joj podignu trajan spomenik, a novosadska izdavačka kuća pobrinula se da ona dobije svetski izgled sa izuzetno velikim brojem kolor reprodukcija i dvojezičkim tekstom.
Osnivač "Prometeja" Zoran Kolundžija je podsetio da je za proteklih više od 16 godina objavio više od hiljadu naslova u četrdesetak biblioteka i da medju njima ima raskošnih i skupocenih monografija ali da se najviše ponosi monografijama o Savi Šumanoivću, Milanu Konjoviću i sada Macuri, jer spada u sam vrh savremenog izdavaštva.
Likovni kritičar i teoretičar umetnosti Dejan Djorić autor knjiga "Telo i duša slike", "Pogled Mnemosine" i "Eseji o likovnoj umetnosti" kao i nekoliko monografija o slikarima, a uz to redovno piše za casopise posvećene umetnosti u Beogradu i Cirihu, rekao je da su mnogi umetnici bivali zaboravljeni ubrzo nakon smrti da bi bili "otkriveni" tek kada se za njihov opus zainteresuje neki ugledni istoričar umetnosti.
Polazeći od činjenice da je vrednovanje nečijeg dela više stvar konsenzusa kritičara nego neke objektivnosti, on je podvukao da se Macura nije nametala javnosti i zato je ostala neopravdano u senci nekih svojih vršnjaka koji su danas umetničke "veličine" iako su neki od najboljih znalaca medju istoričarima umetnosti pisali o njenim slikama.
Macura (1943-2004) je prema rečima Djordja Kadijevića jednog od recenzenata monografije, bila izuzetna pojava u srpskom slikarstvu poslednje tri decenije 20 veka. Ali bilo je više onih koji je nisu razumeli od onih koji su pre njene smrti shvatili da ona nije "bežala" u prošlost inspirišući se antikom već je to bila njena alternativna stvarnost kroz koju je govorila o vremenu sadašnjem.
Kadijević je imao samo reči hvale na račun autora jer smatra da je Djorić ispričao priču o umetniku i njegovom delu na literaran način umesto da sledi tradicionalnu formu takvog teksta koji je formalistički i štur.
"Ovo je istinski način kako treba danas pisati o umetnosti a da se ipak stekne novi kvantum znanja" rekao je Kadijević i dodao da je ova studija "više od istorije umetnosti".
(Tanjug)
Porodica, prijatelji i značajan broj poštovalaca dela Lidije Macure okupili su se oko projekta monografije da joj podignu trajan spomenik, a novosadska izdavačka kuća pobrinula se da ona dobije svetski izgled sa izuzetno velikim brojem kolor reprodukcija i dvojezičkim tekstom.
Osnivač "Prometeja" Zoran Kolundžija je podsetio da je za proteklih više od 16 godina objavio više od hiljadu naslova u četrdesetak biblioteka i da medju njima ima raskošnih i skupocenih monografija ali da se najviše ponosi monografijama o Savi Šumanoivću, Milanu Konjoviću i sada Macuri, jer spada u sam vrh savremenog izdavaštva.
Likovni kritičar i teoretičar umetnosti Dejan Djorić autor knjiga "Telo i duša slike", "Pogled Mnemosine" i "Eseji o likovnoj umetnosti" kao i nekoliko monografija o slikarima, a uz to redovno piše za casopise posvećene umetnosti u Beogradu i Cirihu, rekao je da su mnogi umetnici bivali zaboravljeni ubrzo nakon smrti da bi bili "otkriveni" tek kada se za njihov opus zainteresuje neki ugledni istoričar umetnosti.
Polazeći od činjenice da je vrednovanje nečijeg dela više stvar konsenzusa kritičara nego neke objektivnosti, on je podvukao da se Macura nije nametala javnosti i zato je ostala neopravdano u senci nekih svojih vršnjaka koji su danas umetničke "veličine" iako su neki od najboljih znalaca medju istoričarima umetnosti pisali o njenim slikama.
Macura (1943-2004) je prema rečima Djordja Kadijevića jednog od recenzenata monografije, bila izuzetna pojava u srpskom slikarstvu poslednje tri decenije 20 veka. Ali bilo je više onih koji je nisu razumeli od onih koji su pre njene smrti shvatili da ona nije "bežala" u prošlost inspirišući se antikom već je to bila njena alternativna stvarnost kroz koju je govorila o vremenu sadašnjem.
Kadijević je imao samo reči hvale na račun autora jer smatra da je Djorić ispričao priču o umetniku i njegovom delu na literaran način umesto da sledi tradicionalnu formu takvog teksta koji je formalistički i štur.
"Ovo je istinski način kako treba danas pisati o umetnosti a da se ipak stekne novi kvantum znanja" rekao je Kadijević i dodao da je ova studija "više od istorije umetnosti".
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.