Marina Abramović će ovog proleća otići korak dalje svojim nastupom na američkoj televiziji, a u Hadsonu otvara svoj institut.
Ona će se pridružiti grupi poznatih međunarodnih umetnika, uključujući i Aja Vejveja, čiji će se radovi pojaviti u mini seriji "Umetnost u 21. veku".
Deo emisije posvećen Marini Abramović će trajati 18 minuta, a pojaviće se u drugoj epizodi serije i obuhvata decenijsku vezu nje i reditelja Čarlsa Atlasa. U intervjuu "Hafington postu", Marina Abramović je objasnila da se emisija poklapa sa njenim planovima da sačuva svoju umetnost performansa za buduće generacije.
Profesionalna saradnja Abramovićeve i Atlasa počela je 1989. godine kada je španska televizija od različitih rediteja zatražila da snime četvorominutnu biografiju umetnika.
"To je dosta kratko. Kako smestiti život u četiri minuta? Izabrali su Čarlsa i mene i upoznali smo se i to je bilo veoma interesantno, jer je Čarli potpuno drugačiji od svega što ja radim, kada je reč o estetici. Istovremeno, postali smo bliski prijatelji", kaže ona.
Na pitanje da li je "mejnstrim kultura" spremna za diskusiju o performansu, Abramović kaže da joj se "smučio način na koji se umetnost performansa tretira".
"Od osamdesetih do danas, ideju performansa ukrali su svi, od televizije, pozorišta, filma, advertajzinga, mode, a niko nije odao priznanje originalnoj umetnosti što je tako nefer. Ako koristite nečiju muziku morate da platite prava, ali to nije slučaj sa performansom."
Marina smatra da ljudi ne razumeju performans i da je zbog toga program PBS-a važan za široku publiku, jer će objasniti kakva je umetnost performans.
"Performans nije pozorište, nije zabava. To je ozbiljan posao. U pozorištu krv je kečap, u performansu sve je stvarno."
Stvarno je i otvaranje njenog instituta u Hadsonu gde je potpisala sugovor sa arhitektom Remom Kulhasom koji radi zgradu. Institut u dolini Hadson umetnica otvara sa idejom da edukuje javnost i publiku o performansu, da ostavi koncept koji će nazvati Abramović metod.
"Moja škola performansa biće u stvari dug rad jer sam otkrila da je rad transformativno iskustvo. U Muzej savremene umetnosti u Njujorku je došlo 850.000 posetilaca i to je upravo primer kakav nam rad treba. Živimo u nepovezanom društvu i izgubili smo naš spiritualni centar", smatra Marina Abramović.
(MONDO)
Deo emisije posvećen Marini Abramović će trajati 18 minuta, a pojaviće se u drugoj epizodi serije i obuhvata decenijsku vezu nje i reditelja Čarlsa Atlasa. U intervjuu "Hafington postu", Marina Abramović je objasnila da se emisija poklapa sa njenim planovima da sačuva svoju umetnost performansa za buduće generacije.
Profesionalna saradnja Abramovićeve i Atlasa počela je 1989. godine kada je španska televizija od različitih rediteja zatražila da snime četvorominutnu biografiju umetnika.
"To je dosta kratko. Kako smestiti život u četiri minuta? Izabrali su Čarlsa i mene i upoznali smo se i to je bilo veoma interesantno, jer je Čarli potpuno drugačiji od svega što ja radim, kada je reč o estetici. Istovremeno, postali smo bliski prijatelji", kaže ona.
Na pitanje da li je "mejnstrim kultura" spremna za diskusiju o performansu, Abramović kaže da joj se "smučio način na koji se umetnost performansa tretira".
"Od osamdesetih do danas, ideju performansa ukrali su svi, od televizije, pozorišta, filma, advertajzinga, mode, a niko nije odao priznanje originalnoj umetnosti što je tako nefer. Ako koristite nečiju muziku morate da platite prava, ali to nije slučaj sa performansom."
Marina smatra da ljudi ne razumeju performans i da je zbog toga program PBS-a važan za široku publiku, jer će objasniti kakva je umetnost performans.
"Performans nije pozorište, nije zabava. To je ozbiljan posao. U pozorištu krv je kečap, u performansu sve je stvarno."
Stvarno je i otvaranje njenog instituta u Hadsonu gde je potpisala sugovor sa arhitektom Remom Kulhasom koji radi zgradu. Institut u dolini Hadson umetnica otvara sa idejom da edukuje javnost i publiku o performansu, da ostavi koncept koji će nazvati Abramović metod.
"Moja škola performansa biće u stvari dug rad jer sam otkrila da je rad transformativno iskustvo. U Muzej savremene umetnosti u Njujorku je došlo 850.000 posetilaca i to je upravo primer kakav nam rad treba. Živimo u nepovezanom društvu i izgubili smo naš spiritualni centar", smatra Marina Abramović.
(MONDO)
