Mladi provokativni umetnici iz češke grupe Pode Bal šokirali su ponovo Prag novom izložbom iz ciklusa Flagelanti, na kojoj podsećaju na moralni fijasko Čeha od nacističke okupacije Čehoslovačke do danas.
Na zidu u parku Letna, nad kojim je svojevremeno stajao divovski spomenik Staljinu mladi umetnici postavili su seriju fotografija dece, koja na grudima nose table sa oznakom za koji moralni zločin očeva i dedova preuzimaju odgovornost.
"Više ne morate da patite što smo zatvarali Rome u koncentracioni logor. Patiću umesto vas", a u istom stilu decaci i devojčice upozoravaju Čehe da ne moraju da pate što su za vreme okupacije dizali ruke u nacistički pozdrav, mahali komunističkom predsedniku Husaku svakog 1. maja, cinkarili državnoj bezbednosti najbliže rodjake i prijatelje ili potpisivali povelje protiv disidenata.
Već sam naziv flagelanti, podsećanje na asketski srednjevekovni fanatični pokret koji je bičevanje promovisao kao vrhunski izraz pokajanja, umetnici su odabrali da ukažu na lakoću sa kojom češko društvo prihvata zločin ili moralno neprihvatljivu kolaboraciju sa totalitarnim nacisitičkim ili komunističkim režimom.
"Uvek se nadje neko na koga može da se svede krivica, a pravi krivci ne moraju da se plaši pravde", objasnili su umetnici.
Ciklus Flagelanti grupa Pode Bal započela je prošle godine kada je na Multikulturnom festivalu prodavala majice sa napisom: "Češki sam seronja, koji je buljio kada su trpali (u vozove za gasne komore) Jevreje, dizao ruku u pozdrav Zig hajl nacistima, mahao komunjarama..."
"Želimo na taj način da dramatizujemo istorijske traume. Sećam se da smo još kao klinci u školi raspravljali o tome da li je češki narod trebalo da se preda Hitleru bez borbe", rekao je dnevniku "Lidove novini" član grupa Mihal Šiml.
Pode Bal, formirana 1998, proslavila se već svojom prvom provokacijom, kada je 2000. godine izložbom upozorila da su bivši agenti totalitarne državne bezbednosti danas na visokim političkim funkcijama.
Pre četiri godine izložbu im je na praškim Hradčanima kao suviše kontroverznu zabranio i tadašnji predsednik Vaclav Havel, pošto su na Matijinu kapiju hteli da postave napis "Umetnost oslobodaja", inspirisani ciničnim nacističkim "Rad oslobadja" na ulasku u koncentracione logore, a u dvorištu zamka oznaku "Cimer fraj".
(Beta)
Na zidu u parku Letna, nad kojim je svojevremeno stajao divovski spomenik Staljinu mladi umetnici postavili su seriju fotografija dece, koja na grudima nose table sa oznakom za koji moralni zločin očeva i dedova preuzimaju odgovornost.
"Više ne morate da patite što smo zatvarali Rome u koncentracioni logor. Patiću umesto vas", a u istom stilu decaci i devojčice upozoravaju Čehe da ne moraju da pate što su za vreme okupacije dizali ruke u nacistički pozdrav, mahali komunističkom predsedniku Husaku svakog 1. maja, cinkarili državnoj bezbednosti najbliže rodjake i prijatelje ili potpisivali povelje protiv disidenata.
Već sam naziv flagelanti, podsećanje na asketski srednjevekovni fanatični pokret koji je bičevanje promovisao kao vrhunski izraz pokajanja, umetnici su odabrali da ukažu na lakoću sa kojom češko društvo prihvata zločin ili moralno neprihvatljivu kolaboraciju sa totalitarnim nacisitičkim ili komunističkim režimom.
"Uvek se nadje neko na koga može da se svede krivica, a pravi krivci ne moraju da se plaši pravde", objasnili su umetnici.
Ciklus Flagelanti grupa Pode Bal započela je prošle godine kada je na Multikulturnom festivalu prodavala majice sa napisom: "Češki sam seronja, koji je buljio kada su trpali (u vozove za gasne komore) Jevreje, dizao ruku u pozdrav Zig hajl nacistima, mahao komunjarama..."
"Želimo na taj način da dramatizujemo istorijske traume. Sećam se da smo još kao klinci u školi raspravljali o tome da li je češki narod trebalo da se preda Hitleru bez borbe", rekao je dnevniku "Lidove novini" član grupa Mihal Šiml.
Pode Bal, formirana 1998, proslavila se već svojom prvom provokacijom, kada je 2000. godine izložbom upozorila da su bivši agenti totalitarne državne bezbednosti danas na visokim političkim funkcijama.
Pre četiri godine izložbu im je na praškim Hradčanima kao suviše kontroverznu zabranio i tadašnji predsednik Vaclav Havel, pošto su na Matijinu kapiju hteli da postave napis "Umetnost oslobodaja", inspirisani ciničnim nacističkim "Rad oslobadja" na ulasku u koncentracione logore, a u dvorištu zamka oznaku "Cimer fraj".
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.