U Muzeju Gugenhajm u Njujorku otvorena je izložba posvećena radu jednog od najavangardnijih svetskih arhitekata, Britanke iračkog porekla Zahe Hadid.
Postavka "Zaha Hadid: 30 godina u arhitekturi" druga je velika retrospektiva u oblasti arhitekture u njujorškom muzeju, posle one iz 2001, posvećene američkom arhitekti Frenku Geriju koja je do danas najposećenija izložba od otvaranja te institucije.
"Nadamo se da ćemo ponoviti taj uspeh", kazao je direktor muzeja Tomas Krens, predstavljajući njenu izložbu.
Jedina žena dobitnica Prickerove (Pritzker) nagrade za arhitekturu 2004, Zaha Hadid radi širom sveta, od SAD do Kine, iako je od početka 1990-ih godina čekala da se njeni prvi projekti ostvare.
Prošle godine, izgradjeno je nekoliko gradjevina po njenim projektima - u Beču, Lajpcigu, Kopenhagenu - a najznačajniji je Naučni centar Feno u nemačkom gradu Folfsburgu, nakrivljeno zdanje sa krivudavim prozorima, na ogromnim stubovima.
"Moja ambicija je uvek da realizujem teorijske projekte koji u početku deluju tesko", kaže Zaha Hadid.
Gugenhajm će do 25. oktobra biti ispunjen planovima, slikama i maketama spektakularnih projekata, koje je Zaha Hadid uradila od studija kod Rema Kolhasa u Arhitektonskom udruženju Londona 70-ih godina.
Rodjena 1950, Zaha Hadid odrasla je u rodnom Bagdadu, u gradjanskoj porodici liberalnih shvatanja. Porodica je 1960-ih godina otišla iz zemlje, a Zaha Hadid školovala se najpre u Švajcarskoj, a zatim u Libanu.
Ipak, iračke godine zaslužne su za optimizam koji se uvek oseća u njenom radu. "Biti Iračanka, rasti u 60-im godinama... Tada su vladali neverovatan optimizam i vera u budućnost", rekla je Zaha Hadid ne pominjujući aktuelnu situaciju u rodnoj zemlji.
Cilj njenog stvaralaštva je, kako kaže, provociranje radoznalosti i favorizovanje mesta za susrete.
U Gugenhajmu, posetilac hronološki prati razvoj njene umetnost koju, daleko pre ere računara, ona najpre izražava na velikim platnima, velikim geometrijskim slikama: projekat londonskog muzeja, parka Vilet u Parizu.
Usledio je "Pik", klub na vrhu brdašca u Hongkongu - projekat koji je dobila na konkursu 1982. Iako nikada nije realizovan, taj projekat proslavio je Zahu Hadid.
Kako postavka odmiče, nestaju uglasta zdanja i pojavljuju se fluidnije strukture, koje deluju kao da lete. Važan elemenat u karijeri Zahe Hadid je prvi realizovan projekat, 1990, vatrogasna kasarna u Nemačkoj.
Usledili su tramvajski terminal u Strazburu, skijaška skakaonica u Insbruku sa restoranom na vrhu, Centar savremene umetnosti u Sinsinatiju.
Danas, Zaha Hadid je sve zaposlenija - opera u Kantonu, prvi kulturni kompleks u Dubaiju, akva centar za Olimpijske igre u Londonu 2012. Ako projekat u britanskoj prestonici bude realizovan, Zaha Hadid će prvi put raditi u svojoj novoj domovini.
(Beta)
Postavka "Zaha Hadid: 30 godina u arhitekturi" druga je velika retrospektiva u oblasti arhitekture u njujorškom muzeju, posle one iz 2001, posvećene američkom arhitekti Frenku Geriju koja je do danas najposećenija izložba od otvaranja te institucije.
"Nadamo se da ćemo ponoviti taj uspeh", kazao je direktor muzeja Tomas Krens, predstavljajući njenu izložbu.
Jedina žena dobitnica Prickerove (Pritzker) nagrade za arhitekturu 2004, Zaha Hadid radi širom sveta, od SAD do Kine, iako je od početka 1990-ih godina čekala da se njeni prvi projekti ostvare.
Prošle godine, izgradjeno je nekoliko gradjevina po njenim projektima - u Beču, Lajpcigu, Kopenhagenu - a najznačajniji je Naučni centar Feno u nemačkom gradu Folfsburgu, nakrivljeno zdanje sa krivudavim prozorima, na ogromnim stubovima.
"Moja ambicija je uvek da realizujem teorijske projekte koji u početku deluju tesko", kaže Zaha Hadid.
Gugenhajm će do 25. oktobra biti ispunjen planovima, slikama i maketama spektakularnih projekata, koje je Zaha Hadid uradila od studija kod Rema Kolhasa u Arhitektonskom udruženju Londona 70-ih godina.
Rodjena 1950, Zaha Hadid odrasla je u rodnom Bagdadu, u gradjanskoj porodici liberalnih shvatanja. Porodica je 1960-ih godina otišla iz zemlje, a Zaha Hadid školovala se najpre u Švajcarskoj, a zatim u Libanu.
Ipak, iračke godine zaslužne su za optimizam koji se uvek oseća u njenom radu. "Biti Iračanka, rasti u 60-im godinama... Tada su vladali neverovatan optimizam i vera u budućnost", rekla je Zaha Hadid ne pominjujući aktuelnu situaciju u rodnoj zemlji.
Cilj njenog stvaralaštva je, kako kaže, provociranje radoznalosti i favorizovanje mesta za susrete.
U Gugenhajmu, posetilac hronološki prati razvoj njene umetnost koju, daleko pre ere računara, ona najpre izražava na velikim platnima, velikim geometrijskim slikama: projekat londonskog muzeja, parka Vilet u Parizu.
Usledio je "Pik", klub na vrhu brdašca u Hongkongu - projekat koji je dobila na konkursu 1982. Iako nikada nije realizovan, taj projekat proslavio je Zahu Hadid.
Kako postavka odmiče, nestaju uglasta zdanja i pojavljuju se fluidnije strukture, koje deluju kao da lete. Važan elemenat u karijeri Zahe Hadid je prvi realizovan projekat, 1990, vatrogasna kasarna u Nemačkoj.
Usledili su tramvajski terminal u Strazburu, skijaška skakaonica u Insbruku sa restoranom na vrhu, Centar savremene umetnosti u Sinsinatiju.
Danas, Zaha Hadid je sve zaposlenija - opera u Kantonu, prvi kulturni kompleks u Dubaiju, akva centar za Olimpijske igre u Londonu 2012. Ako projekat u britanskoj prestonici bude realizovan, Zaha Hadid će prvi put raditi u svojoj novoj domovini.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.