U Državnom arhivu Rusije u Moskvi otvorena je izložba "Tito i Staljin" u organizaciji Državnog arhiva Rusije, Federalne agencije za arhive Rusije i Arhiv SCG.
Izložba pruža posetiocima jedinstvenu mogućnost da se sami upoznaju sa izvorima i formiraju sopstveni stav o nedavnoj prošlosti, rekao je šef Federalne agencije za arhive Rusije Vladimir Koslov, na konferenciji za novinare, organizovanoj uoči otvaranja izložbe.
On je dodao da nije lako razumeti složene odnose "dve jake, moćne, harizmatične figure", koje su u 20. veku simbolizovale ideju dela čovečanstva.
Razlozi za sukob dvojice lidera, "koji su u svojim zemljama bili apsolutni diktatori", i koji su imali mnogo zajedničkog, jesu lične karakteristike obojice i geopolitički procesi, rekao je viši saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka Leonid Gibijanskij.
"Tito se osećao kao mini Staljin u okvirima Jugoslavije, to jest mini SSSR, i želeo je uticaj na celom Balkanu, pa i u regionu Sredozemlja, što Staljinu nije odgovaralo", kazao je on.
Zamenik direktora Arhiva Srbije i Crne Gore Miladin Milošević rekao je da postoji veoma veliki interes ne samo naučne, već i šire javnosti, za razumevanje "komplikovanih odnosa" dvojice lidera, kako ličnih, tako i državnih i partijskih.
Na izložbi su predstavljene fotografije, partijski dokumenti i zapisnici državnih funkcionera, prepiska izmedju dvojice lidera, odnosno njihovih potčinjenih, i to iz vremena saradnje i perioda zamrzavanja odnosa.
Izložba obuhvata i period ponovnog uspostavljanja odnosa, u vreme sovjetskog lidera Nikite Hrušcova 1955. i 1956. godine.
Izložba će u Moskvi biti postavljena dva meseca, a u Beogradu će se preseliti u oktobru.
(Beta)
Izložba pruža posetiocima jedinstvenu mogućnost da se sami upoznaju sa izvorima i formiraju sopstveni stav o nedavnoj prošlosti, rekao je šef Federalne agencije za arhive Rusije Vladimir Koslov, na konferenciji za novinare, organizovanoj uoči otvaranja izložbe.
On je dodao da nije lako razumeti složene odnose "dve jake, moćne, harizmatične figure", koje su u 20. veku simbolizovale ideju dela čovečanstva.
Razlozi za sukob dvojice lidera, "koji su u svojim zemljama bili apsolutni diktatori", i koji su imali mnogo zajedničkog, jesu lične karakteristike obojice i geopolitički procesi, rekao je viši saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka Leonid Gibijanskij.
"Tito se osećao kao mini Staljin u okvirima Jugoslavije, to jest mini SSSR, i želeo je uticaj na celom Balkanu, pa i u regionu Sredozemlja, što Staljinu nije odgovaralo", kazao je on.
Zamenik direktora Arhiva Srbije i Crne Gore Miladin Milošević rekao je da postoji veoma veliki interes ne samo naučne, već i šire javnosti, za razumevanje "komplikovanih odnosa" dvojice lidera, kako ličnih, tako i državnih i partijskih.
Na izložbi su predstavljene fotografije, partijski dokumenti i zapisnici državnih funkcionera, prepiska izmedju dvojice lidera, odnosno njihovih potčinjenih, i to iz vremena saradnje i perioda zamrzavanja odnosa.
Izložba obuhvata i period ponovnog uspostavljanja odnosa, u vreme sovjetskog lidera Nikite Hrušcova 1955. i 1956. godine.
Izložba će u Moskvi biti postavljena dva meseca, a u Beogradu će se preseliti u oktobru.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.