U Muzeju Mouritshaus (Mauritshuis) u Hagu izloženo je 12 Rembrantovih slika, uključujući tri restaurirana rada umetnika čija se 400. godišnjica rodjenja obeležava 15. jula.
"Slike su kao ljudi. Bivaju oštećene, nekada znatno... Svakih 70 do 80 godina, slike se restauriraju", rekao je direktor muzeja Frits Dupark.
U postavci su i dela "Himna Simonu" (1631), "Autoportret" koji je Rembrant naslikao iste godine kada je i umro, 1669, kao i "Homer" (1663).
"Iz restauracije smo mnogo naučili. Otkrili smo da je trećina Homera bila prekrivena bojom koju nije naneo majstor, nego neko drugi, verovatno posle požara 1783", objasnio je Dupark.
"Naš rad je opisan do detalja, kako bi pri sledećoj restauraciji naši naslednici znali šta je slika pretrpela", naveo je direktor holandskog muzeja.
Slika "Čas anatomije doktora Nikolasa Tulpa" iz 1632, koja zauzima čitav zid, proslavila je holandskog majstora.
Ta slika najavila je umetnikov uspeh, a njegov vrhunac označio je "Autoportret" iz 1669. Rembrant, koji nije bio svestan da je smrt blizu i koji je u prethodnom periodu ostao bez žene, ljubavnice i sina, kao i bogatstva, na slici deluje čvrsto, ali tužnog pogleda.
Emocija ovekovečena na slici jedna je od najvećih karakteristika holandskog majstora, usredredjenog na okom vidljivu stvarnost. Muškarci imaju podbratke, žene pune stomake, ali su te obline samo detalji.
Najvažnije je iznenadjenje i oduševljenje na delima, o čemu svedoči lice "Simona", kada postaje svestan da u naručju drži Mesiju.
Izložba "Leto sa Rembrantom" traje do 18. septembra.
(Beta)
"Slike su kao ljudi. Bivaju oštećene, nekada znatno... Svakih 70 do 80 godina, slike se restauriraju", rekao je direktor muzeja Frits Dupark.
U postavci su i dela "Himna Simonu" (1631), "Autoportret" koji je Rembrant naslikao iste godine kada je i umro, 1669, kao i "Homer" (1663).
"Iz restauracije smo mnogo naučili. Otkrili smo da je trećina Homera bila prekrivena bojom koju nije naneo majstor, nego neko drugi, verovatno posle požara 1783", objasnio je Dupark.
"Naš rad je opisan do detalja, kako bi pri sledećoj restauraciji naši naslednici znali šta je slika pretrpela", naveo je direktor holandskog muzeja.
Slika "Čas anatomije doktora Nikolasa Tulpa" iz 1632, koja zauzima čitav zid, proslavila je holandskog majstora.
Ta slika najavila je umetnikov uspeh, a njegov vrhunac označio je "Autoportret" iz 1669. Rembrant, koji nije bio svestan da je smrt blizu i koji je u prethodnom periodu ostao bez žene, ljubavnice i sina, kao i bogatstva, na slici deluje čvrsto, ali tužnog pogleda.
Emocija ovekovečena na slici jedna je od najvećih karakteristika holandskog majstora, usredredjenog na okom vidljivu stvarnost. Muškarci imaju podbratke, žene pune stomake, ali su te obline samo detalji.
Najvažnije je iznenadjenje i oduševljenje na delima, o čemu svedoči lice "Simona", kada postaje svestan da u naručju drži Mesiju.
Izložba "Leto sa Rembrantom" traje do 18. septembra.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.