U Medjunarodnom pres centru Tanjuga je predstavljena knjiga prof. dr Radoša Ljušića "Orijentalni novinar, evropski političar Dimitrije Davidović", prva prava biografija prvog srpskog novinara, koji je ne samo pokretanjem "Novina serpskih" 1813. godine, nego i celokupnim angažmanom na korist otečestva, zaduži i novinarstvo i srpski rod.
Knjiga, koju su izdale najstarije novinske kuće u Srbiji, Tanjug i "Politika", predstavlja dug esnafa profesiji kojom se, na sreću ili nesreću, bavimo rekao je direktor Tanjuga Luka Mičeta. Napominjući da 170 godina od smrti Davidovića, do Ljušićeve knjige, nije bilo valjane biografije prvog srpskog novinara, on je ocenio da je reč o najznačajnijem čoveku toga doba u Srbiji, koji je evropskim pogledom u budućnost zadužio srpski narod.
Direktor izdavačke delatnosti "Politike" Milan Mišić ocenio je da je reč o uzbudljivoj priči izvrsne dramaturgije, vremeplovu u Srbiju u prvoj polovini 19. veka, kada se začinjala srpska država. Knjiga sa mnogo interesantnih podataka, u kojoj je Davidović njen prvi glavni junak, a drugi knez Miloš, predstavlja dokaz da se neke stvari u politici i novinarstvu uopšte ne menjaju, napomenuo je Mišić.
Primetivši da je u Srbiji veliki broj dragocenih, a zaboravljenih ljudi, medju kojima i Davidović (1789-1838), autor Ljušić je podsetio da je reč o čoveku neumorne energije i entuzijazma koji je do poslednjeg dana radio na korist srpskog roda. On je napomenuo da su "Novine serpske", koje je u Beču pokrenuo 1813. godine, izlazile sve do 1822. osim nedeljom i praznicima, da je Sretenski ustav, tada jedan od najnaprednijih u Evropi napisao samo za 20 dana i da je veliki pečat u Srbiji ostavio radeći kao sekretar kneza Miloša.
Da nije bilo novina koje je Davidović pokrenuo ne bi bilo ni Vukove reforme jezika, ni kulturnog preporoda Srbije, ocenio je Ljušić, ukazujući, pri tom, na veliku zaslugu Jerneja Kopitara što su vidjeni Srbi u Beču delovali na korist Srba, Srbije i njenog kulturnog preporoda.
Ocenivši da je Davidović zaslužio mnogo više pažnje, Ljušić je podsetio da je skup u SANU održan povodom 200 godina rodjenja u javnosti bio potpuno nezapažen, a da se medju novinarima, istoričarima, intelektualcima našlo svega pet ljudi koji su propratili podizanje Davidovićeve biste na zemunskom keju.
Ljušić je napomenuo da je knjigu o Davidoviću, o kome je još pre 20 godina pripremao tekstove, napisao na inicijativu direktora nacionalne novinske agencije Mičete, čiji je predlog da Davidoviću bude podignut spomenik ispred zgrade Tanjuga dobio podršku nadležnih gradskih službi.
(Tanjug)
Knjiga, koju su izdale najstarije novinske kuće u Srbiji, Tanjug i "Politika", predstavlja dug esnafa profesiji kojom se, na sreću ili nesreću, bavimo rekao je direktor Tanjuga Luka Mičeta. Napominjući da 170 godina od smrti Davidovića, do Ljušićeve knjige, nije bilo valjane biografije prvog srpskog novinara, on je ocenio da je reč o najznačajnijem čoveku toga doba u Srbiji, koji je evropskim pogledom u budućnost zadužio srpski narod.
Direktor izdavačke delatnosti "Politike" Milan Mišić ocenio je da je reč o uzbudljivoj priči izvrsne dramaturgije, vremeplovu u Srbiju u prvoj polovini 19. veka, kada se začinjala srpska država. Knjiga sa mnogo interesantnih podataka, u kojoj je Davidović njen prvi glavni junak, a drugi knez Miloš, predstavlja dokaz da se neke stvari u politici i novinarstvu uopšte ne menjaju, napomenuo je Mišić.
Primetivši da je u Srbiji veliki broj dragocenih, a zaboravljenih ljudi, medju kojima i Davidović (1789-1838), autor Ljušić je podsetio da je reč o čoveku neumorne energije i entuzijazma koji je do poslednjeg dana radio na korist srpskog roda. On je napomenuo da su "Novine serpske", koje je u Beču pokrenuo 1813. godine, izlazile sve do 1822. osim nedeljom i praznicima, da je Sretenski ustav, tada jedan od najnaprednijih u Evropi napisao samo za 20 dana i da je veliki pečat u Srbiji ostavio radeći kao sekretar kneza Miloša.
Da nije bilo novina koje je Davidović pokrenuo ne bi bilo ni Vukove reforme jezika, ni kulturnog preporoda Srbije, ocenio je Ljušić, ukazujući, pri tom, na veliku zaslugu Jerneja Kopitara što su vidjeni Srbi u Beču delovali na korist Srba, Srbije i njenog kulturnog preporoda.
Ocenivši da je Davidović zaslužio mnogo više pažnje, Ljušić je podsetio da je skup u SANU održan povodom 200 godina rodjenja u javnosti bio potpuno nezapažen, a da se medju novinarima, istoričarima, intelektualcima našlo svega pet ljudi koji su propratili podizanje Davidovićeve biste na zemunskom keju.
Ljušić je napomenuo da je knjigu o Davidoviću, o kome je još pre 20 godina pripremao tekstove, napisao na inicijativu direktora nacionalne novinske agencije Mičete, čiji je predlog da Davidoviću bude podignut spomenik ispred zgrade Tanjuga dobio podršku nadležnih gradskih službi.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.