Srpski izdavači i knjižari saglasili su se u Narodnoj biblioteci Srbije oko potrebe udruživanja na esnafskoj osnovi i oko zajedničkog pritiska na vlasti kako bi se osnovao Nacionalni centar za knjigu.
Oni su se takodje založili za donošenje Zakona o izdavaštvu i Zakona o knjizi i ocenili da je u što bližoj budućnosti potrebno proglasiti godinu knjige.
Na okruglom stolu "Sledećih 10 godina izdavaštva u Srbiji", kojem su prisustvovali i predstavnici Ministarstva kulture, zajednička ocena je bila da Srbija uopšte nema kulturnu politiku, da je tržište trenutno jedini regulator u oblasti knjige, a da su izdavači i knjižari razjedinjeni posmatrači, koji kritikuju naknadno.
Državni sekretar u Ministarstvu kulture Ljiljana Šop ocenila je da nema političke volje za stvaranje Nacionalnog centra za knjigu, koji bi služio kao regulator, i dodala da je Ministarstvo finansija odbilo da podrži takav projekat jer "ne može da se ostvari odmah i sad".
Prvi čovek izdavačke kuće "Klio" Zoran Hamović rekao je da će u skorijoj budućnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu biti otvoren odsek za izdavaštavo, na kojem bi se sticala specifična znanja u ovoj oblasti.
Prema njegovim rečima, Srbiji su potrebni profesionalni izdavači, koji će postavljati standarde u struci - od poveza, preko lekture i korekture do prevoda - jer su "zbog proizvodnje loših knjiga stvoreni loši čitaoci, pa sad imamo ministre kao što je Velja Ilić".
Rasprava je trajala više od dva sata, a bila je isprovocirana "svetlim" i "mračnim" scenarijem stanja u srpskom knjižarstvu i izdavaštvu 2016. godine koje je na početku sastanka, u vidu ekspozea, izneo upravnik Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić.
"Mračni scenario" predvidja nepostojanje nacionalne institucije za zaštitu knjige i relevantnih zakona, vladavinu sive ekonomije, propast distribucine mreže, monopolizaciju tržišta, prodaju knjiga na ulici ili u knjižarama čiji su vlasnici izdavači, autore koji ne mogu da žive od svog rada i čija se prava krše.
"Svetli scenario" predvidja postojanje Nacionalnog centra za knjigu koji afirmiše srpske autore u inostranstvu, predstavlja ih na stranim sajmovima, organizuje otkupe knjiga, osniva fondove za prevodjenje i izdavanje kapitalnih izdanja, predlaže relevantne zakone.
(Beta)
Oni su se takodje založili za donošenje Zakona o izdavaštvu i Zakona o knjizi i ocenili da je u što bližoj budućnosti potrebno proglasiti godinu knjige.
Na okruglom stolu "Sledećih 10 godina izdavaštva u Srbiji", kojem su prisustvovali i predstavnici Ministarstva kulture, zajednička ocena je bila da Srbija uopšte nema kulturnu politiku, da je tržište trenutno jedini regulator u oblasti knjige, a da su izdavači i knjižari razjedinjeni posmatrači, koji kritikuju naknadno.
Državni sekretar u Ministarstvu kulture Ljiljana Šop ocenila je da nema političke volje za stvaranje Nacionalnog centra za knjigu, koji bi služio kao regulator, i dodala da je Ministarstvo finansija odbilo da podrži takav projekat jer "ne može da se ostvari odmah i sad".
Prvi čovek izdavačke kuće "Klio" Zoran Hamović rekao je da će u skorijoj budućnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu biti otvoren odsek za izdavaštavo, na kojem bi se sticala specifična znanja u ovoj oblasti.
Prema njegovim rečima, Srbiji su potrebni profesionalni izdavači, koji će postavljati standarde u struci - od poveza, preko lekture i korekture do prevoda - jer su "zbog proizvodnje loših knjiga stvoreni loši čitaoci, pa sad imamo ministre kao što je Velja Ilić".
Rasprava je trajala više od dva sata, a bila je isprovocirana "svetlim" i "mračnim" scenarijem stanja u srpskom knjižarstvu i izdavaštvu 2016. godine koje je na početku sastanka, u vidu ekspozea, izneo upravnik Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić.
"Mračni scenario" predvidja nepostojanje nacionalne institucije za zaštitu knjige i relevantnih zakona, vladavinu sive ekonomije, propast distribucine mreže, monopolizaciju tržišta, prodaju knjiga na ulici ili u knjižarama čiji su vlasnici izdavači, autore koji ne mogu da žive od svog rada i čija se prava krše.
"Svetli scenario" predvidja postojanje Nacionalnog centra za knjigu koji afirmiše srpske autore u inostranstvu, predstavlja ih na stranim sajmovima, organizuje otkupe knjiga, osniva fondove za prevodjenje i izdavanje kapitalnih izdanja, predlaže relevantne zakone.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.