U Francuskoj pokrajini Bretanji pronadjeno je preko 60 kamenih obeliska starih oko 4.500 godina, koji neverovatno podsećaju na engleski "Stounhendž".
"Pronašli smo preko 60 kamenih obeliska, od kojih su neki celi, a neki polomljeni, ali verujemo da ćemo pronaći još mnogo ovakvih obeliska. Pošto budemo tačno utvrdili gde su obelisci stajali, moći ćemo da donosimo zaključke, zasnovane na naučnim činjenicama, a ne na nagadjanju, što će doprineti boljem razumevanju samog neolita", rekao je Stefan Hengan, koji vodi arheološka iskopavanja u južnoj Bretanji.
Pre nekoliko meseci, kako prenosi "Indipendent", radnici su raskrčivali teren u južnoj Bretanji, gde je bila planirana izgradnja turističkih bungalova pored mora, ali su slučajno naišli na kamene obeliske.
Pošto se u Karnaku, nedaleko od ovog lokaliteta, nalazi najveći lokalitet na svetu sa 3.000 kamenih obeliska na prostoru od samo četiri kilometra, radnici su pretpostavili da je i ovde, možda, reč o praistorijskim artefaktima - i bili su u pravu.
Jedan od najvećih francuskih stručnjaka za neolit, profesor Žan Pol Demul sa francuskog Nacionalnog instituta za preventivnu arheologiju, nazvao je otrkiće "čudom".
Kako ističu stručnjaci, ono što je jako važno kod ovog otkrića je to što su kameni obelisci u potpunosti sačuvani od vremena, jer su ubrzo pošto su sagradjeni i srušeni, pa su tako zemlja i blato čuvali obeliske 4.500 godina.
Na svim poznatim sličnim lokalitetima, kao što su Karnak ili Stounhendž u Velikoj Britaniji, neki od obeliska su pomerani, ukradeni ili čak dodati, što ovde nije slučaj - obelisci dugi i do dva metra i dalje leže tamo gde su pre 4.500 godina pali, na tlu na kome su stajali naši preci.
Arheolozi koji rade na iskopavanjima veruju da su obelisci podignuti oko 2.500 godine p.n.e, a negde u to vreme su ih i srušili, što profesora Demula navodi na pomisao da je to važan dokaz da je neolit bio doba društvenih i verskih previranja i revolucija i da je drevni čovek bio isto tako destruktivan kao i mi danas.
"Istorijski i arheološki gledano, ovo je pravo čudo. Radi se o pravom paradoksu, jer zavaljujući uništenju lokaliteta, on je danas sačuvan. To vam je kao olupina drevnog broda ispod okeana!", rekao je Demula.
Dalja istraživanja će rasvetliti da li su obelisci stajali kružno, u obliku potkovice ili u redovima i moći ćemo da saznamo čemu su služili, a to će najverovatnije biti sledeće godine.
(Tanjug)
"Pronašli smo preko 60 kamenih obeliska, od kojih su neki celi, a neki polomljeni, ali verujemo da ćemo pronaći još mnogo ovakvih obeliska. Pošto budemo tačno utvrdili gde su obelisci stajali, moći ćemo da donosimo zaključke, zasnovane na naučnim činjenicama, a ne na nagadjanju, što će doprineti boljem razumevanju samog neolita", rekao je Stefan Hengan, koji vodi arheološka iskopavanja u južnoj Bretanji.
Pre nekoliko meseci, kako prenosi "Indipendent", radnici su raskrčivali teren u južnoj Bretanji, gde je bila planirana izgradnja turističkih bungalova pored mora, ali su slučajno naišli na kamene obeliske.
Pošto se u Karnaku, nedaleko od ovog lokaliteta, nalazi najveći lokalitet na svetu sa 3.000 kamenih obeliska na prostoru od samo četiri kilometra, radnici su pretpostavili da je i ovde, možda, reč o praistorijskim artefaktima - i bili su u pravu.
Jedan od najvećih francuskih stručnjaka za neolit, profesor Žan Pol Demul sa francuskog Nacionalnog instituta za preventivnu arheologiju, nazvao je otrkiće "čudom".
Kako ističu stručnjaci, ono što je jako važno kod ovog otkrića je to što su kameni obelisci u potpunosti sačuvani od vremena, jer su ubrzo pošto su sagradjeni i srušeni, pa su tako zemlja i blato čuvali obeliske 4.500 godina.
Na svim poznatim sličnim lokalitetima, kao što su Karnak ili Stounhendž u Velikoj Britaniji, neki od obeliska su pomerani, ukradeni ili čak dodati, što ovde nije slučaj - obelisci dugi i do dva metra i dalje leže tamo gde su pre 4.500 godina pali, na tlu na kome su stajali naši preci.
Arheolozi koji rade na iskopavanjima veruju da su obelisci podignuti oko 2.500 godine p.n.e, a negde u to vreme su ih i srušili, što profesora Demula navodi na pomisao da je to važan dokaz da je neolit bio doba društvenih i verskih previranja i revolucija i da je drevni čovek bio isto tako destruktivan kao i mi danas.
"Istorijski i arheološki gledano, ovo je pravo čudo. Radi se o pravom paradoksu, jer zavaljujući uništenju lokaliteta, on je danas sačuvan. To vam je kao olupina drevnog broda ispod okeana!", rekao je Demula.
Dalja istraživanja će rasvetliti da li su obelisci stajali kružno, u obliku potkovice ili u redovima i moći ćemo da saznamo čemu su služili, a to će najverovatnije biti sledeće godine.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.