Grčki Vrhovni savet za arheologiju (KAS) potvrdio je autentičnost izgraviranog "Tezejevog prstena" iz 15. vek pre nove ere, koji je pronadjen u ruševinama u podnožju Akropolja.
Zlatni prsten težak 20 grama analiziran je duže od šest meseci, a njegovu autentičnost potvrdili su eksperti nuklearnog centra Demokritos i trojica eminentnih arheologa.
Vrhovni savet za arheologiju je odlučio da vlasnici prstena plati 75.000 evra, što je polovina njegove procenjene vrednosti, kako bi ga izložio u Nacionalnom arheološkom muzeju u Atini.
Prsten je primer kamenorezbarstva iz kritske mikenske epohe. Na pečatu cilindričnog oblika urezana je slika muškarca u skoku iznad bika, što podseća na mit o Tezeju i minotauru.
Vlasnica prstena kazala je da je prsten 1950-ih godina pronašao njen svekar, u ruševinama u podnožju Akropolja, tokom radova na proširenju muzeja na tom mestu.
Grkinja je kazala da je u posed prstena došla posle smrti svog očuha, koji je artefakt sakrio u kokošinjcu na svom imanju nedaleko od Atine. Ona je prsten prijavila vlastima, uz zahtev da se obavi procena radi prodaje državi.
U aprilu 2002, Vrhovni savet za arheologiju potvrdio je autentičnost prstena "sa Minosa", izgraviranog cilindričnog pečatnjaka, takodje iz 15. veka pre nove ere, sa scenom verske sadržine iz tog vremena.
Taj prsten pronašao je policajac u penziji u kući na Kritu koju je nasledio.
Remek-delo minojske umetnosti, "Minosov prsten" izložen je u arheološkom muzeju u Heraklionu na Kritu.
(Beta)
Zlatni prsten težak 20 grama analiziran je duže od šest meseci, a njegovu autentičnost potvrdili su eksperti nuklearnog centra Demokritos i trojica eminentnih arheologa.
Vrhovni savet za arheologiju je odlučio da vlasnici prstena plati 75.000 evra, što je polovina njegove procenjene vrednosti, kako bi ga izložio u Nacionalnom arheološkom muzeju u Atini.
Prsten je primer kamenorezbarstva iz kritske mikenske epohe. Na pečatu cilindričnog oblika urezana je slika muškarca u skoku iznad bika, što podseća na mit o Tezeju i minotauru.
Vlasnica prstena kazala je da je prsten 1950-ih godina pronašao njen svekar, u ruševinama u podnožju Akropolja, tokom radova na proširenju muzeja na tom mestu.
Grkinja je kazala da je u posed prstena došla posle smrti svog očuha, koji je artefakt sakrio u kokošinjcu na svom imanju nedaleko od Atine. Ona je prsten prijavila vlastima, uz zahtev da se obavi procena radi prodaje državi.
U aprilu 2002, Vrhovni savet za arheologiju potvrdio je autentičnost prstena "sa Minosa", izgraviranog cilindričnog pečatnjaka, takodje iz 15. veka pre nove ere, sa scenom verske sadržine iz tog vremena.
Taj prsten pronašao je policajac u penziji u kući na Kritu koju je nasledio.
Remek-delo minojske umetnosti, "Minosov prsten" izložen je u arheološkom muzeju u Heraklionu na Kritu.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.