U Vitni muzeju u Njujorku otvorena je izložba posvećena uticaju stvaralaštva španskog slikara Pabla Pikasa na američku umetnost.
U Vitni muzeju u Njujorku otvorena je izložba posvećena uticaju stvaralaštva španskog slikara Pabla Pikasa na američku umetnost."Ovaj čovek nikada ne greši!", rečenica je koju je o andaluzijskom majstoru izrekao američki umetnik Džekson Polok i koja otvara izložbu u Njujorku.
Rodjen u Španiji, Pikaso je živeo u Francuskoj i nikada nije kročio na tlo SAD. Ipak, njegova dela stigla su na američki kontinent početkom 20. veka i do danas utiču na tamošnju umetnost.
Na čitavom spratu Vitni muzeja, radovi Pikasa i američkih umetnika na koje je španski slikar direktno uticao, postavljena su jedna pokraj drugih, uključujući slike koje se izuzetno retko izlažu, kakva je "Mrtva priroda" (1908), prva slika španskog majstora predstavljena američkoj javnosti.
Zbog komplikovane potrage za slikama, priprema izložbe trajala je deset godina, od čega je blizu pet godina prošlo u ubedjivanju muzeja i kolekcionara iz SAD, Evrope i Japana da pozajme vredna dela.
"Nije bilo lako uveriti ih da pozajme dela koja su često bila centralni eksponat njihovih kolekcija", objasnio je direktor njujorškog muzeja Adam Vajnberg (Weinberg), koji je ocenio da je izložba "jedna od najznačajnijih (izložbi)" od osnivanja te institucije pre 75 godina.
Postavka, koju čini 170 eksponata, od čega 40 Pikasovih dela, putovanje je po stvaralačkom procesu Amerikanaca, pre svega njih devetorice na koje je španski slikar najviše uticao, koji su se sa njim najviše poistovetili ili, suprotno tome, izmenili njegovu viziju.
Pikasovo nasledje u SAD osetilo se rano - slikar Maks Veber je 1908. doneo "Mrtvu prirodu" u SAD posle boravka u Parizu i španski umetnik je ubrzo postao njegova inspiracija.
Veber je u kvalitet Pikasovog stvaralaštva ubedio Njujorčanina Alfreda Stiglica, galeristu i lovca na talente. Stiglic, koji je bio i fotograf, ubrzo njujorške zgrade snima na kubistički način, što ilustruju fotografije izložene u Vitni muzeju.
Stjuart Dejvis (Stuart Davis) ulazi u kubizam nakon što 1921. otkriva Pikasa u Muzeju Bruklina, Aršil Gorki (Arshile Gorky) slika svoju verziju "Autoportreta a la palette" (1937, Pikaso 1906), Džekson Polok stvara "Narandžastu glavu" inspirisan "Gernikom" i fasciniran je kompleksnošću slike "Žena kod ogledala".
Najpre slikama iz kataloga, umetnički svet oduševljava se izložbom Pikasovih radova u Muzeju moderne umetnosti 1939.
Krajem 1930-ih godina, Pikaso je postao "prvi izvor inspiracije za Aršila Gorkog, Dejvida Smita, Vilema de Koninga", navodi njujorški muzej. Pikaso nije inspirisao samo debitante - u vreme kada je već bio priznat umetnik, 1971, Džasper Džons počinje da slika svoje verzije Pikasovih dela.
Pikasov uticaj je bezvremen, o čemu svedoči i paralela izmedju Španceve slike "Žene kraj sata" (1932) i "Devojke sa loptom za plažu" (1977) Roja Lihtenstajna.
Kao mladi vojnik, Lihtenstajn je otkrio Pikasa 1945. u Parizu, ali je tek 1960-ih i 1970-ih godina prisvojio deo njegovog stila - dvostruko lice koje podseća na strip.
Uticaj Pikasa nije izbegao ni Endi Vorhol, koji je 1985. ostavio po strani svoj omiljeni postupak otisaka i latio se četkice kako bi naslikao seriju "Glava (Posle Pikasa)".
Izložba "Pikaso i američka umetnost" traje do 28. januara 2007. godine.
(agencije)
