Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer i indijski ministar prosvete Ardžun Sing otvorili su 58. Sajam knjiga u Frankfurtu na kojem ove godine učestvuje 7.000 izlagača iz 111 zemalja, uključujući Srbiju koju predstavlja tridesetak izdavača s ukupno 400 knjiga.
Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer i indijski ministar prosvete Ardžun Sing otvorili su 58. Sajam knjiga u Frankfurtu na kojem ove godine učestvuje 7.000 izlagača iz 111 zemalja, uključujući Srbiju koju predstavlja tridesetak izdavača s ukupno 400 knjiga.Do nedelje, kada će sajam biti završen, štandove izdavača iz celog sveta obići će, kako se očekuje, najmanje 300.000 posetilaca. Ovogodišnji sajam je u znaku Indije - njene kulture i književnosti, muzike i mirisa, lepote, filozofije...
Sajam je ove godine potpuno ''rasprodat'' - izlagači su zakupili 172.000 metara kvadratnih prostora kako bi se predstavili na prestižnom mestu. Na sajmu će biti predstavljeno više od 400.000 knjiga i multimedijalnih proizvoda, a za ovih nekoliko dana, koliko će trajati, očekuje se da će na više od 2.500 priredaba učestvovati 1.000 pisaca iz celog sveta.
Najviše pisaca će imati Indija, oko 70, a u ime svih njih i indijske kulture i stvaralaštva, na otvaranju sajma će govoriti Mahasveta Devi. Na ovogodišnjem sajmu se očekuje i dolazak indijskog pisca i diplomate Šašija Tarura, čoveka koji se pominje kao mogući naslednik Kofija Anana u fotelji generalnog sekretara UN.
I na ovom, kao i na svim prethodnim sajmovima knjiga u Frankfurtu, očekuju se brojne poznate ličnosti iz sveta politike, nauke i prosvete. Očekuje se i dolazak nemačkog nobelovca Gintera Grasa, književnika koji se prošlog leta "istakao" svojim zakasnelim priznanjem - 60 godina po završetku Drugog svetskog rata - da je bio član zloglasnih Hitlerovih SS divizija.
"Slučaj Gras" je izazvao sijaset žučnih rasprava o "liku i delu" nemačkog nobelovca, medju kojima je - što je posebno zanimljivo - bilo dosta onih koji su nalazili opravdanja za postupak ''moralne ikone'' posleratne Nemačke.
Zajedno s predstavnicima iz zemlje i inostranstva, Sajam želi da pod motom "Literary Campaign" (LitCam - književna kampanja) ojača saradnju širom sveta u oblasti opismenjavanja, pa je zato već u ponedeljak na sajmu započeta akcija opismenjavanja. U tom kontekstu je zanimljiv podatak statističara da nepismenost nije problem samo Afrike, Azije ili Latinske Amerike. Nepismenih, kažu, ima podosta i u najbogatijoj zemlji sveta, SAD - pa čak i u Evropi.
Ovogodišnja nemačka književna nagrada, dotirana sa 25.000 evra, koju dodeljuje Udruženje nemačkih knjižara, biće uručena na sajmu nemačkoj spisateljici Katarini Haker za roman ''Die Habenichtse'' (Siromašni).
Ova tridesetdevetogodišnja književnica - rodjena je u Frankfurtu, a živi u Berlinu - opisuje u tom romanu život dvoje mladih koji se na jednoj zabavi upoznaju 11. septembra 2001, baš na dan terorističkog napada na Njujork i Vašington, a zatim odlaze u London, gde polako gube kontrolu nad životom...
Hakerova, kažu kritičari, maestralno prikazuje kako svetski dogadjaji utiču na pojedinačne živote. Studirala je istoriju, filozofiju i judeizam na univerzitetima u Frajburgu i Jerusalimu.
Ova nagrada, koja se dodeljuje tek drugi put, dotirana je sa ukupno 37.500 evra - pobednik dobija 25.000, a pet finalista po 2.500 evra.
Medju finalistima je i Srbin Saša Stanišić (rodjen je 1978. godine u Višegradu, a od 1992. živi u Nemačkoj), student književnosti na Univerzitetu u Lajpcigu. Stanišić, koji piše na nemačkom, ušao je u finale za prestižnu književnu nagradu svojim romanom ''Wie der Soldat das Grammophon repariert'' (Kako vojnik popravlja gramofon).
(Tanjug)
