Enki Bilal ne prestaje da se vraća Beogradu, gradu u kojem se rodio pre više od pola veka i u kojem je proveo prvih deset godina života kao Enes Bilalović, pre nego što će se s porodicom nastaniti u Parizu.
Enki Bilal ne prestaje da se vraća Beogradu, gradu u kojem se rodio pre više od pola veka i u kojem je proveo prvih deset godina života kao Enes Bilalović, pre nego što će se s porodicom nastaniti u Parizu.Bilal je jedan od najcenjenijih crtača stripa u Francuskoj, umetnosti koja je ovde našla najplodnije tlo u Evropi.
Njegov poslednji strip-album, "Susret u Parizu", počinje u hotelu "Balkan", gde se budi Lejla Mirković, strip verzija Mile Jovović iz "Petog elementa", okružena minijaturnim "kućnim" ljubimcima, mini-mačkom i mini žirafom, kako se radnja odvija u ne tako dalekoj budućnosti.
"Susret u Parizu" je treći deo strip tetralogije, koji je počeo "Snom monstruma" iz 1995. i nastavio sa albumom "32. decembar", kaže Bilal.
Bilalov otac je bio krojač pre nego što je napustio Jugoslaviju - i to Titov. U trenutku kad Lejla biva oteta i prenetna u svemir, vidi se još nekoliko mesta dragocenih na mapi Bilalovog Beograda - Atelje 212, Bioskop Balkan, fudbalski klub "Crveni Partizan"...
Teme nasilja i sećanja, koje dominiraju njegovim poslednjim opusom, nastale su pod utiscima rata u bivšoj Jugoslaviji, teritoriji koju vidi kao "jedan mogući ishod sveta", svet u malom.
Teme kojima se Bilal bavi, njegova okrenutost ka istoku Evrope, kao i gotovo slikarski crtež i sklonost boji rano su ga izdvojili na francuskoj strip-sceni, najvažnijoj u Evropi.
Ovaj uticaj, objašnjava Bilal, delimično dolazi od jednog drugog Beogradjanina koji je slavu stekao u Parizu, slikara Vladimira Veličkovića.
"Izmedju nas postoji emotivna veza - oboje smo Beogradjani i čini mi se da imamo isti pogled na čoveka, na ljudske mane, na nasilje i pamćenje. Mi smo kao neka vrsta porodice bez krvnih veza" , kaže Bilal.
Dok kod Veličkovića dominira crna pozadina, kod Bilala je ona siva. Njihova paleta boja je svedena - obojica koriste crvenu boju kako bi stvorili dramatičan efekat. Njegove linije nisu precizne, senzibilitet je slikarski, a dinamika i atmosfera su filmske, poput Kjubrikovih ili Linčovih filmova.
Bilal crpe inspiraciju u poreklu.
"Umetnik je odredjen mestom na kojem je rodjen, a kada ste rodjeni u Beogradu, na Balkanu, onda ste u prednosti jer je to mesto koje je nabijeno sećanjima i fantazijama. Neko ko je rodjen u Parizu je na neki način hendikepiran, jer je manje 'opremljen' da oseti univerzalno", ističe Bilal.
Poslednji deo tetralogije najavljuje do kraja godine - sem ako ga ne omete neki novi film, kao pre osam godina, nakon objavljivanja albuma "32. decembar", kada je napravio izuzetno uspelu adaptaciju svog prethodnog albuma u filmu "Besmrtan".
(Tanjug)
