Kako bi svet izgledao da nije bio sunčan dan u Hirošimi, da nema ruskih zima ili guste magle u Americi, maestrala koji spašava zapadnu civilizaciju ili gràda koji pokreće revoluciju? Književnica Laura Li u svojoj knjizi “Kriva je kiša” istražuje kako su atmosferske prilike u više navrata menjale tok istorije, od stvarnih i mitoloških poplava do vedrog neba koje je omogućilo bacanje prve atomske bombe.
Kako bi svet izgledao da nije bio sunčan dan u Hirošimi, da nema ruskih zima ili guste magle u Americi, maestrala koji spašava zapadnu civilizaciju ili gràda koji pokreće revoluciju? Književnica Laura Li u svojoj knjizi “Kriva je kiša” istražuje kako su atmosferske prilike u više navrata menjale tok istorije, od stvarnih i mitoloških poplava do vedrog neba koje je omogućilo bacanje prve atomske bombe.1. Maestral spašava zapadnu civilizaciju - Opstanak grčke kulture, a sa njom i zapadne civilizacije, visio je o koncu tokom grčko-persijskih ratova. Persijsko carstvo na vrhuncu moći zapretilo je da će pregaziti celu Grčku. Pomorski komandant Temistokle uspeo je da preokrene ratnu sreću u grčku korist u bici kod Salamine 480. godine pre nove ere tako što je umeo bolje da iskoristi slab vetar u jedrima svojih brodova.
2. Prve kamikaze - Najslavniji mongolski vladar Kublaj-kan odlučio je u 13. veku da osvoji Japan, ali su ga u tome sprečili - i to dva puta - tajfuni. Šinto sveštenici su verovali da su oluje bile rezultat molitvi, pa su ih nazvali kamikaze ili "božanski vetrovi".
3. "Protestantski vetar" uništava Armadu - Za poraz španske Armade 1588. godine mnogi kažu da je bio jedna od najpresudnijih bitaka u istoriji zapadne civilizacije. Španski kralj Filip II Habsburški isplovio je sa namerom da osvoji zemlju svoje protestantske šurnjaje Elizabete I Tjudor, ali vetar nije imao simpatije za njegove ambicije. Uragan na Atlantiku zapadno od irske obale, takozvani "protestantski vetar", spasio je Englesku od invazije. U Španiju se vratilo manje od polovine Filipovih brodova.
4. Karl XII napada Rusiju - Prvi veliki evropski osvajač koji je svoju vojsku poslao na dugi marš smrti u rusku zimu bio je švedski kralj Karl XII. Hladnoća je uništila moćnu švedsku silu u Velikom severnom ratu 1709. godine, što je imalo velike psihološke posledice i svetu pokazalo da je ruski car Petar Veliki neko o kome treba itekako voditi računa.
5. Vašingtonu magla spašava glavu - Kada je komandant američke vojske postao budući prvi predsednik Džordž Vašington, u njoj su bili dobrovoljci bez uniformi, a često i bez oružja. Britanska vojska je, s druge strane, bila sjajno opremljena i uvežbana. General Vašington je mogao lako da bude poražen u bici za Long Ajland 22. avgusta 1776. godine, pa bi Amerikanci možda i danas pili čaj. Srećom po američku istoriju, gusta magla omogućila je pobunjenicima iz kolonije da se neprimećeni povuku i nastave borbu.
6. Gràd ubrzava Francusku revoluciju - U zemlji koja je uveliko bila u ekonomskoj krizi zbog dugova nastalih zbog pomoći Amerikancima u ratu protiv Britanije, prolećna suša dovela je do toga da cene hrane skoče do neba. Konačni udarac došao je u obliku oluje s gràdom, koja je uništila useve. Gladno stanovništvo bilo je spremno za radikalnu promenu - vrlo brzo usledila je Francuska revolucija.
7. Kiša oprala pobunu robova - 30. avgusta 1800. mogao je vrlo lako ući u istoriju kao dan kada su hiljade robova u Ričmondu u Virdžiniji krenule za čovekom koji se zvao Gabrijel, ustale protiv svojih gospodara, zauzele gradsku oružarnicu i oslobodile sve robove. Ali nije. Velika kišna oluja sprečila je okupljanje urotnika dovoljno dugo da vest o planiranoj pobuni procuri do onih koji su je onda znali i sprečiti.
8. Napoleon napada Rusiju - Najveću vojsku koju je Evropa dotad videla - više od 600.000 ljudi - okupio je 1812. godine francuski car Napoleon. Planirao je da hrabro umaršira u Rusiju i uopšte ga nije brinulo što se približava zima. Njegova se samouverenost se pokazala opravdanom kad su francuski vojnici zauzeli Moskvu. Poharali su grad, pokrali nakit i bunde, kao ratni plen koji će odneti kući ženama. Ali, tada je postalo jasno nešto što Napoleon nije uzeo u obzir - u Rusiji može biti hladno, vrlo hladno. Dok se francuska vojska povlačila sa plenom, temperature su pale na -40°C. Vojnici su umirali od smrzotina i gladi. U jednom danu od hladnoće je uginulo 50.000 konja. Vojnici su oblačili ratne poklone za svoje žene, ali i od toga je bila slaba korist. Od 600.000 vojnika koji su umarširali u Rusiju, samo ih se 150.000 šepajući vratilo kući. Bio je to početak kraja Napoleonovog carstva i početak uspona Rusije kao evropske sile.
9. Hitler napada Rusiju - Napoleonov napad na Rusiju odlučio je da ponovi Adolf Hitler, koji očitgledno nije puno naučio iz istorijei. I ponovio ga je, u svim njegovim delovima. U septembru 1941. u operaciji Tajfun (jednoj od brojnih vojnih operacija nazvanih po ekstremnim vremenskim uslovima) zaleteo se u Sovjetski Savez. Nemačka vojska bila je tako uverena da će poraziti Staljina da su neke jedinice ponele paradne uniforme za pobednički marš na Crvenom trgu. Ono što nisu poneli bila je zimska odeća. Vremenski uslovi pomogli su Hitlerov poraz pod Moskvom i Staljingradom, što je bila prekretnica u Drugom svetskom ratu.
10. Sunce sja nad Hirošimom - Bio je lep letni dan 6. avgusta 1945. u Hirošimi. U 7:09 sati meteorološki avion preleteo je nad gradom i javio u američku bazu: "Oblaci pokrivaju manje od 30 odsto neba. Preporuka: bombardovati prvi cilj". Značilo je to da je nebo dovoljno vedro da se baci prva atomska bomba upotrebljena u nekom ratu. Manjak oblaka zapečatio je sudbinu Hirošime i poštedeo rezervnu metu. Ali, oblaci su još dramatičnije posledice imali u Kokuri. Druga atomska bomba ukrcana je 8. avgusta u bombarder B-29. Medjutim, nebo iznad Kokure, prvog cilja, bilo je oblačno, pa je bomba zato bačena na rezervnu metu, Nagasaki.
(MONDO)
