Izdavačka kuća "Portalibris" objavila je biografiju Šekspira "Vil iz Stratforda" harvardskog profesora Stivena Grinblata, uverena da će srpska čitalačka publika prihvatiti tu vrstu štiva, kada je napisano na majstroski način.
Izdavačka kuća "Portalibris" objavila je biografiju Šekspira "Vil iz Stratforda" harvardskog profesora Stivena Grinblata, uverena da će srpska čitalačka publika prihvatiti tu vrstu štiva, kada je napisano na majstroski način.Podnaslov knjige "Kako je Šekspir postao Šekspir" otkriva da je njen autor prišao pisanju biografije najvećeg dramskog pisca svih vremena na jedinstven način.
Grinblat je, naime, tragao po Šekspirovom književnom opusu za ključem koji će objasniti kakav je bio čovek i šta ga je inspirisalo da napiše drame koje ni posle četiri veka nisu ništa izgubile od svoje aktuelnosti.
Autor na kraju knjige, koja jeste ozbiljna naučna studija, daje obimnu bibliografiju, tekst prate opširne fusnote, što sve pokazuje koliko je gradje korišćeno i potvrdjuje njegovu reputaciju kao jednog od vodećih šekspirologa u svetu.
Grinblat se, medjutim, ne bavi arhivskom gradjom iz koje mogu da se saznaju trivijalni podaci o Šekspirovim kupovinama, testamentu, ženidbi, sahranama najbližih.
Polazeći od pretpostavke da je Šekspir, umesto da vodi dnevnik ili se poverava prijateljima, odabrao da lične emocije, razmišljanja, bol, vidjenje sveta i istorije, ali i svega što je saznao iz knjiga, pretoči u svoja dela, Grinbalt je krenuo da, poput detektiva, traga za tim vitalnim podacima za tumačenje njegove poetike, filozofije, karaktera.
Za čitaoca je izuzetno interesantno da sagleda "Halmeta" iz novog, Griblatovog ugla, i da shvati koliko je to istovremeno univerzalna priča o osveti, sumnjama, dilemama svakog čoveka, ali i Šekspirov krik bola za izgubljenim sinom i nad umrlim ocem.
Griblat je u "Buri" pronašao objašnjenje za umetnikovu odluku da na vrhuncu slave i uspeha sa samo 50 godina napusti London i vrati se u Stratford, što nikome nije, inače, bilo razumljivo, s obzirom da je ženi zaveštao samo polovni krevet.
Autor je iz dirljive ljubavi glavnog lika Prospera prema ćerci prepoznao da je takva osećanja Šekspir gajio prema starijoj ćerci Suzani, i zbog nje je došao da provede poslednje dana daleko od pozorišta.
(Tanjug)
