U Rektoratu Beogradskog univerziteta (BU) počeo je naučni skup na temu "Doprinos Sigmunda Frojda savremenoj nauci i kulturi" povodom 150 godina od Frojdovog rodjenja na kome će biti podneto 15 referata.
U Rektoratu Beogradskog univerziteta (BU) počeo je naučni skup na temu "Doprinos Sigmunda Frojda savremenoj nauci i kulturi" povodom 150 godina od Frojdovog rodjenja na kome će biti podneto 15 referata.Skup, koji su zajednički organizovali Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju i BU, otvorio je predsednik programskog odbora prof. dr Žarko Trebješanin koji je podvukao da je Frojdov doprinos od izuzetnog značaja za ceo svet, jer bez njega ne bi bio osvetljen "unutrašnji, mračni svet nesvesnog u čoveku".
On je naglasio da je psihonaliza odavno prisutna u srpskoj nauci i da će srpsko Psihoanalitičko društvo 2007 . godine obeležiti 70 godina od osnivanja.
Činjenicu da mi organizujemo naučni skup o Frojdu na kraju jubilarne godine, iako je centralna proslava bila 6. maja kada je on rodjen, objasnio je željom da se skup poveže sa danom Fakulteta za specijalnu edukaciju koji se obeležava u novembru.
Na hipotetičko pitanje koliko je Frojdovo naučno delo aktuelno, Trebješanin je odgovorio da se bez njega više ne može zamisliti nijedan udžbenik psihologije i da je njegov metod ušao u sve pore istraživanja ljudske psihe .
Danas se bez poznavanja Frojdovog dela ne može analizirati nijedno umetničko delo, bilo da se radi o literaturi, filmu, pozorištu...Psihonaliza se razgranala na socijalnu, antropološku, religijsku, umetničku sferu i prodrla u sve pore duhovnog i kulturnog života, konstatovao je Trebješanin.
Učesnici skupa će u toku današnje sesije saslušati referate akademika Nikole Miloševića ( Dva lika Frojda), prof. dr Ljubomira Erića ( Frojd o smrti i strahu od smrti), prof. dr Čedomira Čupića ( Frojdovi stavovi o politici), dr Aleksandra Vuča ( Faze razvoja i nacionalizam) i drugi.
(Tanjug)
