Kosti nadjene u manastiru Manasija definitivno pripadaju despotu Stefanu Lazareviću, pokazala je DNK analiza - uporedjivanje sa DNK Lazarevićevog oca, kneza Lazara Hrebeljanovića, saopšteno je u Beogradu.
"Takva vrsta podudarnosti (dvaju DNK) 1.600 puta je verovatnija ako su dve osobe u direktnom srodstvu", rekao je novinarima forenzički genetičar Instituta za sudsku medicinu Oliver Stojković koji je obavio uporedjivanje.
Prema njegovim rečima, stručnjaci Instituta imaju ogromnog iskustva sa DNK analizom iz posmrtnih ostataka zato što su, u okviru Komisije za nestala lica, ispitali više od 20.000 skeleta iz grobnica koje potiču iz ratova na području nekadašnje Jugoslavije.
"Radimo analizu višestruko starijih skeleta od onog koji pripada despotu Stefanu. Podudarnost (sa DNK kneza Lazara) je 99,98 odsto, a takva se na sudu prihvata kao materijalna istina", rekao je Stojković u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograd.
Na predavanju u Zavodu predstavljena su istraživanja u Manasiji koja su dovela do otkrivanja Lazarevićevih posmrtnih ostataka.
Kosti koje su u izuzetno dobrom stanju, nadjene su u grobnici podno južnog zida u jugozapadnom uglu "gde se sahranjuju isključivo ktitori" što je despot Stefan i bio, rekao je šef istraživača Marin Brmbolić, naglasivši da je taj vladar sam tražio da bude sahranjen u Manasiji.
Nalazi antropologa i arheologa u potpunosti su se poklopili sa spisima Lazarevićevog savremenika Konstantina Filozofa, rekao je Brmbolić i dodao da rezultati pobijaju ranije tvrdnje nekih arheologa da se mošti despota Stefana nalaze u manastiru Koporin.
"Zbog tih ranijih priča smo uradili DNK uporedjivanje", rekao je Brmbolić, koji je takodje naglasio da su ovo prva arheološka iskopavanja u Manasiji, to jest Resavi.
Prema njegovim rečima, despot Stefan je bio visok čovek; umro je tokom lova 19. jula 1421. godine, i sahranjen je gde je želeo, ali na brzinu, "jer je bilo toplo, a i Turci su se približavali granicama."
O hitrini svedoči i skromna grobnica, koja je, sudeći po odvojenosti lobanje i vilice od skeleta, bila opljačkana ubrzo posle ukopa, rekao je Brmbolić tokom predavanja propraćenog slajd projekcijom.
Pri analizi su uočene deformacije na nogama skeleta, koje ukazuju da je despot Stefan bio jahač i da je "jako baratao desnom rukom", ali ne i da je bio ranjavan, kako se tumače predanja o bici kod Angore 1402. godine, u kojoj je Stefan učestvovao kao turski vazal.
Stefan Lazarević rodjen je oko 1377. godine. Vladavinu nad srpskim zemljama preuzeo je posle pogibije oca Lazara 1389. godine u bici na Kosovu.
Za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića, srpska prestonica je premeštena iz Kruševca u Beograd.
(Beta)
"Takva vrsta podudarnosti (dvaju DNK) 1.600 puta je verovatnija ako su dve osobe u direktnom srodstvu", rekao je novinarima forenzički genetičar Instituta za sudsku medicinu Oliver Stojković koji je obavio uporedjivanje.
Prema njegovim rečima, stručnjaci Instituta imaju ogromnog iskustva sa DNK analizom iz posmrtnih ostataka zato što su, u okviru Komisije za nestala lica, ispitali više od 20.000 skeleta iz grobnica koje potiču iz ratova na području nekadašnje Jugoslavije.
"Radimo analizu višestruko starijih skeleta od onog koji pripada despotu Stefanu. Podudarnost (sa DNK kneza Lazara) je 99,98 odsto, a takva se na sudu prihvata kao materijalna istina", rekao je Stojković u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograd.
Na predavanju u Zavodu predstavljena su istraživanja u Manasiji koja su dovela do otkrivanja Lazarevićevih posmrtnih ostataka.
Kosti koje su u izuzetno dobrom stanju, nadjene su u grobnici podno južnog zida u jugozapadnom uglu "gde se sahranjuju isključivo ktitori" što je despot Stefan i bio, rekao je šef istraživača Marin Brmbolić, naglasivši da je taj vladar sam tražio da bude sahranjen u Manasiji.
Nalazi antropologa i arheologa u potpunosti su se poklopili sa spisima Lazarevićevog savremenika Konstantina Filozofa, rekao je Brmbolić i dodao da rezultati pobijaju ranije tvrdnje nekih arheologa da se mošti despota Stefana nalaze u manastiru Koporin.
"Zbog tih ranijih priča smo uradili DNK uporedjivanje", rekao je Brmbolić, koji je takodje naglasio da su ovo prva arheološka iskopavanja u Manasiji, to jest Resavi.
Prema njegovim rečima, despot Stefan je bio visok čovek; umro je tokom lova 19. jula 1421. godine, i sahranjen je gde je želeo, ali na brzinu, "jer je bilo toplo, a i Turci su se približavali granicama."
O hitrini svedoči i skromna grobnica, koja je, sudeći po odvojenosti lobanje i vilice od skeleta, bila opljačkana ubrzo posle ukopa, rekao je Brmbolić tokom predavanja propraćenog slajd projekcijom.
Pri analizi su uočene deformacije na nogama skeleta, koje ukazuju da je despot Stefan bio jahač i da je "jako baratao desnom rukom", ali ne i da je bio ranjavan, kako se tumače predanja o bici kod Angore 1402. godine, u kojoj je Stefan učestvovao kao turski vazal.
Stefan Lazarević rodjen je oko 1377. godine. Vladavinu nad srpskim zemljama preuzeo je posle pogibije oca Lazara 1389. godine u bici na Kosovu.
Za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića, srpska prestonica je premeštena iz Kruševca u Beograd.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.