Dva evropska grada, Luksemburg i Sibiu, koji se nalaze na suprotnim geografskim, a doskora i političkim krajevima, na zapadu i na istoku Evrope, postaju Evropska prestonice kulture za 2007.
Dva evropska grada, Luksemburg i Sibiu, koji se nalaze na suprotnim geografskim, a doskora i političkim krajevima, na zapadu i na istoku Evrope, postaju Evropska prestonice kulture za 2007.Evropska prestonica kulture se proglašava od 1985. godine. Prva je takav zadatak uspešno obavila Atina kao kolevka evropske kulture, a predlog je potekao od tadašnje grčke ministarke kulture i poznate gumice Meline Merkuri.
Evropska prestonica kulture je važna i zahtevna misija s ciljem da ohrabri i podstakne Evropljane da slave zajedničko kulturno nasledje.
Ove godine, prvi put, nisu samo dva grada na "dva kraja" Evrope izabrana za ovu misiju, već i regioni u kojima se oni nalaze.
Evropska prestonice kuluture uz Luksemburg je i Veliki region - područje na kome živi 11 miliona ljudi i govori se mnoštvo jezika, a obuhvata delove četiri države (Luksemburga, Francuske, Nemačke i Belgije), dok u Sibiu "domaćin kulturi" postaje i oblast Transilvanije -koju smatraju "srcem Rumunije" a prostire se na oko 60.000 kvadratnih kilometara i dom je Rumuna, Madjara, Sasa, Srba i još nekih evropskih manjina.
Oba regiona u Evropi - Veliki region i Transilvanija -imaju istu istorijsku liniju: uvek su bili na meti migracija stanovnika, raznih zbegova i doseljenika. Stoga je i predstojeće predsedavanje kulturom "Starog kontinenta" za 2007. u znaku migracija ljudi i ideja.
Obe regije su "kosmopolitski mozaik u više boja", upravo "nalik Evropi", rečeno je u jednom od programskih dokumenata.
Logo Evropske prestonice kulture za 2007.je - plavi jelen. Jelen, inače, nastanjuje šume i u Velikom regionu i u Transilvaniji, što je još jedna zajednička nit ta dva dela Evrope.
Umetnici iz Luksemburga i Rumunije, zajedno sa kolegama iz Velikog regiona, odakle je odabrano više od 500 projekata, pedstaviće se publici u raznim oblastima, pre svega pozorišsnoj, likovnoj, muzici i fotografiji.
Sami naslovi nekih propjekata su dovoljno privlačni. Na primer, "Egzil ili Renesansa" namenjen je mladima izmedju 13 i 19 godina - snimiće film u kojem će stanovnici Luksemburga i Rumunije govoriti o migracijama i prošlosti i budućnosti u Evropi.
Medju projektima su i "Kultura raznovrsnosti - raznovrsnost kulture", "Tela i glasovi", "Pažnja, Cigani? Istorija nesporazuma", zazim programi za one koji žele da nauče cirkusnu tehniku, festival plesa i drugi. Posebna pažnja već vlada za koncerte solista iz Luksemburga u pratnji filharmonijskog orkestra iz Sibiua.
Glavni dogadjaj u prestonici Luksemburga biće organizovani u neposrednoj blizini glavne železničke stanice - simbola kretanja. Tome će poslužiti dve rotonde sagradjene 1875. za potrebe železnice, koje su 1991. proglašene za spomenike kulture. To su u Evropi prve radionice za popravku lokomotiva i autobusa koje su postale spomenici kulture.
U francuskom delu Velikog regiona u Nansiju biće prikazane izložbe o staklarstvu i keramici, a u nemačkom delu, u Triru, biće postavka posvećena rimskom imperatoru Konstantinu koji je od tog gradića napravio carsku prestonicu.
Kulturni projekti širom Transilvanije biće organizovani i u centrima kao što su Brašov, Temišvar - grad u kome živi najveći broj Srba u Rumuniji, Sigišoara -rodnomesto grofa Drakule, Sinaia - gde je dvorac kralja Karola,Poiana Brašov - najpoznatiji rumunski ski centar... Neće biti zaobidjen i rumunski glavni grad Bukurešt, poznat kao "Pariz istočne Evrope".
U Sibiu će u centru pažnje biti izložba pod naslovom "Sibiu, mlad od 1191." na kojoj će biti predstavljeni dokumenti od kojih se očekuje da doprinesu da taj rumunski grad bude stavljen na listu svetske baštine UNESKO-a, javila je rumunska agencija ROMPRES.
Sibiu se osnovali saksonski kolonisti iz Nemačke, a dokument iz 1191. u kome se prvi put pojavljuje ime grada, čuva se danas u Vatikanu. U tom gradu i danas ima potomaka Saksonaca, koji su se tu doselili još u XII veku i još ima porodica koje govore jezikom stare postojbine. Luiksemburg je, inače, već jednom bio prestonica kulture, 1995. godine.
"Evropska prestonice kutlure " za 2008. biće Liverpul i norveški grad Stavanger, a 2009. Viljnus u Litvaniji i Linc u Austriji, dok će 2010. biti tri grada - Istanbul (Turska), Esen (Nemačka)i Pečuj (Madjarska).
Godine 2000. je čak devet gradova imalo čast da budu proglašeni za Evropsku prestonicu kulture : Avinjon (Francuska), Bergen (Norveška), Bolonja (Italija), Brisel (Belgija), Krakov (Poljska), Helsinki (Finska), Prag (Češka), Rejkjavik (Island) i Santjago de Kampostela (Španija).
(Tanjug)
