Izložba „Eros u modernoj umetnosti“, na kojoj su predstavljeni radovi pedesetak američkih i evropskih umetnika, otvorena je u bazelskom Muzeju Fondacije „Bejeler“.
Izložba nazvana po grčkom bogu ljubavi Erosu okupila je na jednom mestu preko 200 radova, nastalih od vremena kada su tabui vezani za seks počeli da se ruše sredinom 19. veka pa sve do današnjih dana.
Na izložbi, koja će trajati do 18. ferbuara, „glavne zvezde“ su španski slikar Pablo Pikaso i vajar Ogist Roden, kao najveći protagonisti erotske umetnosti, piše „Blic“.
Neki eksponati samo su blaga aluzija na seks, dok su drugi krajnje eksplicitni i potencijalno šokantni za posetioce. „Iako je erotika tesno povezana sa seksom, ovde nikako nije reč o pornografiji“, kaže kustos izložbe Ulf Kester, dodavši da je ovo prva izložba koja posetiocima nudi erotiku u ovakvom obimu.
Izložene slike, skulpture, crteži, fotografije, video zapisi, filmovi i instalacije pozajmljene su od brojnih muzeja i privatnih kolekcija iz SAD i Evrope.
Na samom ulazu izdvajaju se dva dela Pikasa i Rodena, kao rodonačelnika modernizma. „Irida“, antička boginja duge i glasnica bogova, jedno je od Rodenovih najsenzualnijih dela; reč je o bronzanom nagom ženskom torzu sa raširenim nogama. Svega nekoliko od Rodenovih mnogobrojnih „bezobraznih“ akvarela i crteža izloženo je u Bazelu.
Helena Pine, kustos Rodenovog muzeja u Parizu, kaže da njegovi crteži otkrivaju „neutoljivu radoznalost“ sa kojom je „istraživao najintimnije delove ženskog tela.“ Rezbarija iz 19. veka koja predstavlja ženski polni organ u krupnom planu podseća nas da je Roden bio i pasionirani kolekcionar japanskih erotskih radova.
Pikaso je bio jednako opsednut erotskom umetnošću, naročito u devetoj deceniji života, kada je uradio seriju gravira nazvanih „Rafael i Fornarina“, pekareva kći koja je, navodno, bila muza i ljubavnica renesansnog umetnika. Na većini tih dela Pikaso je predstavio Rafaela kako slika ženu dok ujedno vodi ljubav s njom. Papa, koji sedi u blizini i Mikelandjelo, koji gviri ispod kreveta, nacrtani su kao voajeri ovog gotovo akrobatskog ljubavnog čina.
Izložene su 23 verzije koje je Pikaso uradio u roku od deset dana. Još jedno od centralnih dela izložbe je i „Žena u crvenom koja stoji“ (1913) Egona Šilea, akvarel austrijskog umetnika koji je u svom kratkom ali burnom životu žestoko uzdrmao duhove učmale gradjanske klase pred Prvi svetski rat. Na slici je žena u crvenoj haljini podignutoj sve do bedara.
Najstarije izloženo delo je crtež Belgijanca Felisijena Ropsa iz 1878. naslovljen „Pornokrate“. Na njemu je predstavljena prostitutka koja šeta svinju. Ženska seksualnost istaknuta je i na „Velikom američkom aktu“ (1965) od pop-artiste Toma Veselmana. Slika je u katalogu opisana kao delo koje „predstavlja seks kao robu, poput reklame na bilbordima izloženim na Tajms skveru“.
„Veliki masturbator“, slika ogromnih razmera koju je 1929. izradio španski nadrealista Salvador Dali, opisana je kao „gigantska pozornica za erotske opsesije“, dok se uz nju nalazi delo Brusa Nojmana iz 1985. „Žena koja masturbira“, izradjeno od neonskih cevi.
Izolovana dela Pola Sezana, Edgara Degaa, Eduara Manea, Pjera Bonara i drugih umetnika (post)impresionista takodje se nalaze na izložbi, ali otkrivaju svoje erotsko značenje tek kad se pogledaju izbliza, jer je u 19. veku predstavljanje polnog organa, naročito ženskog, bio pravi tabu.
Na ulaznici za izložbu stoji i važno obaveštenje: „Deca i mladji od 16 godina mogu da prisustvuju isključivo u pratnji punoletne osobe.“
Nakon Bazela, postavka putuje u bečki „Kunstforum“, gde će biti izložena od 1. marta do 22. jula 2007. godine.
(MONDO)
Izložba nazvana po grčkom bogu ljubavi Erosu okupila je na jednom mestu preko 200 radova, nastalih od vremena kada su tabui vezani za seks počeli da se ruše sredinom 19. veka pa sve do današnjih dana.
Na izložbi, koja će trajati do 18. ferbuara, „glavne zvezde“ su španski slikar Pablo Pikaso i vajar Ogist Roden, kao najveći protagonisti erotske umetnosti, piše „Blic“.
Neki eksponati samo su blaga aluzija na seks, dok su drugi krajnje eksplicitni i potencijalno šokantni za posetioce. „Iako je erotika tesno povezana sa seksom, ovde nikako nije reč o pornografiji“, kaže kustos izložbe Ulf Kester, dodavši da je ovo prva izložba koja posetiocima nudi erotiku u ovakvom obimu.
Izložene slike, skulpture, crteži, fotografije, video zapisi, filmovi i instalacije pozajmljene su od brojnih muzeja i privatnih kolekcija iz SAD i Evrope.
Na samom ulazu izdvajaju se dva dela Pikasa i Rodena, kao rodonačelnika modernizma. „Irida“, antička boginja duge i glasnica bogova, jedno je od Rodenovih najsenzualnijih dela; reč je o bronzanom nagom ženskom torzu sa raširenim nogama. Svega nekoliko od Rodenovih mnogobrojnih „bezobraznih“ akvarela i crteža izloženo je u Bazelu.
Helena Pine, kustos Rodenovog muzeja u Parizu, kaže da njegovi crteži otkrivaju „neutoljivu radoznalost“ sa kojom je „istraživao najintimnije delove ženskog tela.“ Rezbarija iz 19. veka koja predstavlja ženski polni organ u krupnom planu podseća nas da je Roden bio i pasionirani kolekcionar japanskih erotskih radova.
Pikaso je bio jednako opsednut erotskom umetnošću, naročito u devetoj deceniji života, kada je uradio seriju gravira nazvanih „Rafael i Fornarina“, pekareva kći koja je, navodno, bila muza i ljubavnica renesansnog umetnika. Na većini tih dela Pikaso je predstavio Rafaela kako slika ženu dok ujedno vodi ljubav s njom. Papa, koji sedi u blizini i Mikelandjelo, koji gviri ispod kreveta, nacrtani su kao voajeri ovog gotovo akrobatskog ljubavnog čina.
Izložene su 23 verzije koje je Pikaso uradio u roku od deset dana. Još jedno od centralnih dela izložbe je i „Žena u crvenom koja stoji“ (1913) Egona Šilea, akvarel austrijskog umetnika koji je u svom kratkom ali burnom životu žestoko uzdrmao duhove učmale gradjanske klase pred Prvi svetski rat. Na slici je žena u crvenoj haljini podignutoj sve do bedara.
Najstarije izloženo delo je crtež Belgijanca Felisijena Ropsa iz 1878. naslovljen „Pornokrate“. Na njemu je predstavljena prostitutka koja šeta svinju. Ženska seksualnost istaknuta je i na „Velikom američkom aktu“ (1965) od pop-artiste Toma Veselmana. Slika je u katalogu opisana kao delo koje „predstavlja seks kao robu, poput reklame na bilbordima izloženim na Tajms skveru“.
„Veliki masturbator“, slika ogromnih razmera koju je 1929. izradio španski nadrealista Salvador Dali, opisana je kao „gigantska pozornica za erotske opsesije“, dok se uz nju nalazi delo Brusa Nojmana iz 1985. „Žena koja masturbira“, izradjeno od neonskih cevi.
Izolovana dela Pola Sezana, Edgara Degaa, Eduara Manea, Pjera Bonara i drugih umetnika (post)impresionista takodje se nalaze na izložbi, ali otkrivaju svoje erotsko značenje tek kad se pogledaju izbliza, jer je u 19. veku predstavljanje polnog organa, naročito ženskog, bio pravi tabu.
Na ulaznici za izložbu stoji i važno obaveštenje: „Deca i mladji od 16 godina mogu da prisustvuju isključivo u pratnji punoletne osobe.“
Nakon Bazela, postavka putuje u bečki „Kunstforum“, gde će biti izložena od 1. marta do 22. jula 2007. godine.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.